Erkel teatar u Budimpešti, star 111 godina, jedan od tri prostora za izvođenje prestižne Mađarske državne opere, zatvoriće svoja vrata u novembru nakon što su eksponencijalno rastući računi za energiju učinili grejanje zgrade od 1.800 sedišta neodrživim.
„Morali smo da odlučimo kako da spasemo“, rekao je Silvester Okovas, direktor Mađarske državne opere. „Iako boli odlučiti da se Erkel zatvori na nekoliko meseci, potpuno je racionalno.
Računi za energiju ove institucije postali su „skuplji osam puta, ponekad deset puta… red veličine je ogroman“, rekao je Okovacs. „Nešto je trebalo učiniti jer su, na kraju krajeva, plate ljudi… najvažnije.
Privremeno zatvaranje Erkel teatra samo je jedan od mnogih slučajeva kulturnih institucija u Mađarskoj koji se bore da opstanu jer visoka inflacija, slabljenje valute i troškovi energije uzimaju veliki finansijski danak. To je primer bolova koji pogađaju zemlje širom Evrope dok cene energenata naglo rastu zbog ruskog rata u Ukrajini, primoravajući neke fabrike da se zatvore, poskupljuje život i podstiče strah od predstojeće recesije.
Mađarska vlada je u julu proglasila „energetsku vanrednu situaciju“ kao odgovor na rastuće cene i prekide u snabdevanju povezanim sa ruskim ratom. Takođe je smanjio popularni program subvencija za komunalne usluge koji od 2014. drži račune Mađara među najnižima u 27-članoj Evropskoj uniji.
Kao rezultat toga, mnoga preduzeća i domaćinstva su videla da su računi za prirodni gas i struju skočili za čak 1.000% iz meseca u mesec.
U nastojanju da smanji potrošnju energije, mađarska vlada je naredila smanjenje upotrebe električne energije i prirodnog gasa za 25% u javnim zgradama — uključujući kulturne ustanove — i naložila da se njihovo grejanje zadrži na maksimalno 18 stepeni Celzijusa (64 stepena Farenhajta). ).
Beata Barda, direktorka Kuće savremene umetnosti Trafo u Budimpešti, rekla je da su računi za struju njenog pozorišta od juna porasli tri puta i da postoji „faktor neizvesnosti“ u pogledu toga koje račune za gas bi mogli da dobiju tokom zime.
Da bi se smanjili troškovi, pozorište će izvesti oko dve trećine svog normalnog zimskog programa, izolovati delove zgrade koje ne treba zagrevati i smanjiti učestalost proba koje zahtevaju potpuno osvetljenje scene.
„Želeli bismo da izbegnemo zatvaranje ili otkazivanje nastupa, tako da očigledno moramo da smanjimo na razne načine“, rekao je Barda.
Sa inflacijom u Mađarskoj od skoro 16 odsto, a nacionalna valuta dostigla istorijski minimum u odnosu na dolar i evro, i domaćinstva se bore sa rastom cena — nešto što bi moglo da dovede do pada posećenosti pozorišta i naknadne spirale finansijskih problema u kulturnoj industriji , rekla je.
„I naša publika ima novčanike, a i njihovi troškovi su porasli“, rekao je Barda. „Koliko će oni biti sposobni ili voljni da dođu u pozorište? Ovo je zaista važno pitanje.”
U prostranom pozorištu Komedije u Budimpešti, jednom od najstarijih u gradu, svetla u ukrasnom predvorju zgrade i krivudavim hodnicima su isključena, čak i radnim danima, da bi se uštedela energija.
Račun za gas za pozorište od 130.000 kvadratnih stopa porastao je sa godišnjih 40 miliona mađarskih forinti (92.000 dolara) na 250 miliona (577.000 dolara) – što je skoro šestostruko povećanje.
„Do sada smo mogli da plaćamo račune za komunalne usluge prodajom karata za dvoje ili troje ljudi od svakih 100 u publici“, rekao je finansijski direktor pozorišta Zoltan Madi. „Sada moramo proslediti cenu karte svake druge osobe za plaćanje naših komunalija.
Borbe sa kojima se suočavaju pozorišta u Mađarskoj nisu ograničene samo na glavni grad. Lokalne vlasti širom zemlje najavile su da pozorišta, bioskopi, muzeji i druge kulturne institucije moraju da se zatvore tokom zime kako ne bi bili pogođeni visokim troškovima grejanja i struje.
Kako se energetska kriza produbljuje, većem broju pozorišta u Mađarskoj moglo bi da zapreti zatvaranje – za nešto što je direktorka pozorišta Katona Jožef u Budimpešti rekla Kristina Sekeli da bi imalo negativne posledice po kulturni život Mađara.
„Verujem da ako ove institucije posustaju ili budu nedostupne u bilo kom gradu ili društvu, to će imati značajan uticaj na mentalno stanje društva“, rekla je ona.