Politički analitičari Višeslav Raos i Davor Gjenero smatraju da je relativna pobeda Zorana Milanovića u prvom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj značajan korak ka njegovoj eventualnoj pobedi, ali i da postavlja ključno pitanje – kakva će biti njegova saradnja sa Vladom HDZ-a, na čijem je čelu Andrej Plenković.
Milanović, kandidat SDP-a i partnera, osvojio je 49,10% glasova u prvom krugu, što ga stavlja u prednost pred Draganom Primorcem, kandidatom HDZ-a, koji je dobio 19,35%. Raos je ocenio da bi Milanović mogao biti izabran u prvom krugu, što bi bila velika senzacija, s obzirom da se poslednji put takav rezultat dogodio 1997. godine kada je Franjo Tuđman osvojio drugi mandat.
Milanovićev uspeh i „suverenistička“ politika
Raos smatra da je Milanović, iako kandidat levo-orijentisanih stranaka, uspeo da osvoji veliki broj glasova desnog centra zbog svoje politike protiv premijera Plenkovića, koja je uključivala „suverenistički“ pristup, naročito u pogledu odnosa prema EU i NATO-u. Milanović je, prema njegovim rečima, izgradio priču koja je delimično podsećala na Tuđmanovu politiku, što mu je pomoglo da pridobije deo birača desnog centra.
Gjenero ističe da bi izbor Milanovića u prvom krugu mogao biti problematičan za pluralizam i demokratiju u Hrvatskoj. On podseća da je Tuđman bio jedini predsednik koji je imao plebiscitarnu podršku, što nije nužno pozitivno za demokratski sistem, jer može dovesti do koncentracije previše vlasti u rukama predsednika.
Saradnja Milanovića sa Vladom HDZ-a
Ključno postizborno pitanje, prema analitičarima, biće kako će Milanović sarađivati sa vladom HDZ-a, budući da su u poslednjih nekoliko godina između njega i premijera Plenkovića često postojali sukobi i blokade. Raos smatra da će, bez obzira na to ko bude pobednik, biti potrebno da se dogovore oko važnih pitanja, kao što je imenovanje ambasadora ili druge ključne političke odluke. Na ovaj način, iako Milanović može pobediti, izazovi u oblikovanju buduće politike zemlje neće biti laki.
Izlaznost i HDZ-ov slabiji rezultat
Jedan od faktora koji je uticao na rezultat prvog kruga je i relativno niska izlaznost, koja je iznosila oko 46%. Raos i Gjenero ocenjuju da je to pokazatelj da građani ne doživljavaju predsedničke izbore kao izuzetno važnu političku aktivnost, jer će ključne političke odluke i dalje donositi parlament i Vlada. Raos dodaje da HDZ u drugom krugu mora pokušati mobilizovati svoje birače, ali se čini da kandidat HDZ-a, Dragan Primorac, nije uspeo da prepozna političke tokove koji bi mu omogućili ozbiljniji izazov Milanoviću.
Gjenero takođe smatra da bi izlaznost u drugom krugu mogla biti još niža, jer se razlika između Milanovića i Primorca trenutno čini gotovo nepremostivom, a izbori neće imati tako neizvestan ishod kao što je to bilo u prethodnim godinama.
Stranačka podela i izbor kandidata
Raos smatra da je HDZ napravio grešku u selekciji kandidata, jer Primorac nije uspeo da mobilizuje vlastito članstvo, niti da nametne ključna pitanja u kampanji. Takođe, Gjenero podseća da su HDZ-ovi kandidati za predsednika ranije podbacili, kao što je bio slučaj 2000. i 2010. godine, ali da je sada situacija drugačija, jer stranka nije sabotirala svog kandidata, već se suočava s problemima u samoj selekciji.
Podrška ostalih kandidata
Govoreći o rezultatima drugih kandidata, Raos i Gjenero slažu se da je većina njih imala ispod 10% glasova, što je bilo očekivano. Međutim, Gjenero ističe da je Ivana Kekin (Možemo) imala najbolju kampanju i da je njena strategija bila usmerena ka predsedniku nove generacije. Takođe, zanimljivo je bilo videti kako je Ivana Kekin pozvala svoje birače da podrže Milanovića u drugom krugu, dok je Marija Selak (Nezavisna lista) izostavila takav poziv, verovatno zbog svojih političkih ambicija na lokalnim izborima.
Iako Milanović ima solidnu prednost u prvom krugu, analitičari upozoravaju da će postizborna saradnja sa Vladom HDZ-a biti ključno pitanje za stabilnost političkog sistema u Hrvatskoj. Takođe, politička podela unutar HDZ-a i slabiji nastup njihovog kandidata ukazuju na izazove u predstojećem periodu, dok će izlaznost i dalja mobilizacija birača igrati ključnu ulogu u drugom krugu izbora.
