Flamingosi i dalmatinski pelikani ljenčare u azurnim vodama plitke lagune u blizini albanske obale Jadrana.
Ali dani ovog raja za ptice možda su odbrojani, upozoravaju ekolozi, jer se u blizini gradi novi aerodrom kako bi se unovčio turistički procvat balkanske zemlje.
Njegova izgradnja u blizini Valone izazvala je proteste ekologa, koji kažu da se gradi unutar zaštićenog područja i da predstavlja ozbiljan rizik za razne ptice.
„Ovaj projekat je u suprotnosti sa zakonima prirode“, rekao je Zidjon Vorspi iz grupe za zaštitu i očuvanje prirodne sredine u Albaniji.
„Izgradnja tako ogromne infrastrukture u oblasti poznatoj širom sveta po izuzetnoj biodiverzitetu znači blokiranje puteva ptica i stvaranje velikih problema za lokalne, kao i međunarodne populacije.
Laguna se napaja iz Vjose, koja se smatra poslednjom velikom „divljom rekom“ u Evropi, kojoj je albanska vlada u martu uz veliku pompu dala status nacionalnog parka nakon kampanje koju je podržala holivudska zvezda Leonardo Dikaprio.
Milioni ptica svake godine prolaze kroz lagunu Narta i obližnje ušće Karavaste na severu, pružajući kritičnu osnovu za migratorne vrste koje putuju između severne Evrope i afričkog kontinenta.
Aerodrom će verovatno imati direktan uticaj na stanište, kažu ekolozi, jer će mlaznjaci ometati migratorne puteve i gnežđenja koja bi mogla nepopravljivo oštetiti krhki ekosistem.
„Već vidimo da su neke vrste zabrinute“, rekao je za AFP Niko Dumani, specijalista za biodiverzitet.
Ali albanska vlada poriče da aerodrom krši zaštićena područja i kaže da će projekat biti preko potreban podsticaj turizmu.
„Aerodrom će ipak biti izgrađen“, izjavio je premijer Edi Rama. „To će biti dodatna vrednost i ni na koji način pretnja ekosistemu.
Na dva i po sata vožnje južno od Tirane, laguna Narta i njeno močvarno okruženje su dom za više od 200 vrsta ptica, uključujući 33 na albanskoj crvenoj listi ugrožene flore i faune.
To je krajnje odredište Vjose — jedne od poslednjih evropskih reka bez brane — pre nego što se uliva u Jadran kroz lavirint vodenih puteva i močvara koje su idealne za ptice.
Ali samo pet kilometara severno vazdušnom linijom, građevinski timovi postavljaju temelje za aerodrom vredan 104 miliona evra (112 miliona dolara) koji ima za cilj da preveze dva miliona putnika godišnje do 2025. godine.
Lokalno stanovništvo u velikoj meri podržava aerodrom, za koji se nadaju da će doneti poslove i razvoj siromašnom regionu.
„Mislim da je to dobra investicija za budućnost naše dece, za bolji život ovde“, rekao je Tokli Hisa (70) za AFP.
Njegovo selo je ispražnjeno talasima migracija, a ostala je samo jedna prodavnica koja prodaje sve, od šećera do vreća cementa.
Vlasti kažu da će aerodrom podstaći turizam i otvoriti 1.500 radnih mesta direktno u zemlji u kojoj je svaki peti mlađi od 30 godina bez posla, a prosečna mesečna plata je 560 evra.
Ali ekolozi strahuju da će masovni turizam pokrenuti plimni talas izgradnje.
Aktivisti ukazuju na unakažene delove obale u Valoni i Draču koji su preplavljeni odmaralištima i stambenim blokovima uz malo nadzora.
Brza urbanizacija u ovoj oblasti — zajedno sa prekomernim ribolovom i klimatskim promenama — već je odigrala ulogu u dramatičnom padu populacija ptica selica.
Prošle godine istraživači su izvestili da je broj vodenih ptica u albanskim močvarama Divjaka-Karavasta smanjen za četvrtinu.
Za Ornolda Bazaja, vlasnika agencije fokusirane na eko-turizam, aerodrom bi mogao da potkopa delove netaknute obale koji pre svega privlače turiste u ovo područje.
Kratkoročno, to će imati blagotvorne efekte“, rekao je Bazaj. „Ali dugoročno, to će uništiti životnu sredinu i zauzvrat turizam.