Delegati iz 28 zemalja, uključujući SAD i Kinu, složili su se u sredu da rade zajedno na suzbijanju potencijalno „katastrofalnih“ rizika koje predstavlja galopirajući napredak u veštačkoj inteligenciji.
Prvi međunarodni Samit o AI bezbednosti, održan u bivšoj špijunskoj bazi za razbijanje šifri u blizini Londona, fokusirao se na najsavremeniju „graničnu“ veštačku inteligenciju za koju neki naučnici upozoravaju da bi mogla predstavljati rizik za samo postojanje čovečanstva.
Britanski premijer Riši Sunak rekao je da je deklaracija „značajno dostignuće koje vidi da se najveće svetske sile veštačke inteligencije slažu oko hitnosti razumevanja rizika od veštačke inteligencije – što pomaže da se osigura dugoročna budućnost naše dece i unuka“.
Ali potpredsednica Kamala Haris pozvala je Britaniju i druge zemlje da idu dalje i brže, naglašavajući transformacije koje veštačka inteligencija već donosi i potrebu da se tehnološke kompanije drže odgovornim – uključujući i zakone.
U govoru u američkoj ambasadi, Haris je rekao da svet treba da počne da deluje sada kako bi se pozabavio „punim spektrom“ rizika od veštačke inteligencije, a ne samo egzistencijalnim pretnjama kao što su masivni sajber napadi ili biološko oružje koje je formulisano veštačkom inteligencijom.
„Postoje dodatne pretnje koje takođe zahtevaju našu akciju, pretnje koje trenutno nanose štetu i mnogim ljudima se takođe osećaju egzistencijalno“, rekla je ona, navodeći da je stariji građanin prekinuo svoj plan zdravstvene zaštite zbog neispravnog algoritma veštačke inteligencije ili žene kojoj preti nasilni partner sa dubokim lažnim fotografijama.
Samit o bezbednosti veštačke inteligencije je rad ljubavi za Sunaka, bivšeg bankara koji voli tehnologiju i koji želi da Ujedinjeno Kraljevstvo bude centar za računarske inovacije i postavio je samit kao početak globalnog razgovora o bezbednom razvoju veštačke inteligencije.
Haris bi trebalo da prisustvuje samitu u četvrtak, pridruživši se vladinim zvaničnicima iz više od dvadeset zemalja, uključujući Kanadu, Francusku, Nemačku, Indiju, Japan, Saudijsku Arabiju—i Kinu, pozvane zbog protesta nekih članova Sunakove vladajuće Konzervativne partije.
Dobijanje nacija da potpišu sporazum, nazvan Blečlijevom deklaracijom, bilo je dostignuće, čak i ako je malo detalja i ne predlaže način da se reguliše razvoj veštačke inteligencije. Zemlje su se obavezale da će raditi na „zajedničkom dogovoru i odgovornosti“ o rizicima od veštačke inteligencije i održati niz daljih sastanaka. Južna Koreja će održati mini virtuelni samit o veštačkoj inteligenciji za šest meseci, nakon čega će uslediti lični u Francuskoj za godinu dana.
Kineski zamenik ministra nauke i tehnologije Vu Džaohui rekao je da je tehnologija veštačke inteligencije „neizvesna, neobjašnjiva i nedostaje joj transparentnost“.
„To donosi rizike i izazove u pogledu etike, bezbednosti, privatnosti i pravičnosti. Njegova složenost se pojavljuje“, rekao je on, napominjući da je kineski predsednik Si Đinping prošlog meseca pokrenuo Globalnu inicijativu zemlje za upravljanje veštačkom inteligencijom.
„Pozivamo na globalnu saradnju kako bismo podelili znanje i učinili AI tehnologije dostupnim javnosti pod uslovima otvorenog koda“, rekao je on.
Izvršni direktor Tesle Elon Musk takođe treba da razgovara o AI sa Sunakom u razgovoru uživo u četvrtak uveče. Tehnološki milijarder bio je među onima koji su ranije ove godine potpisali izjavu kojom su podigli uzbunu o opasnostima koje veštačka inteligencija predstavlja za čovečanstvo.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš i rukovodioci američkih kompanija za veštačku inteligenciju kao što su Anthropic, Google-ov DeepMind i OpenAI i uticajni kompjuterski naučnici kao što je Joshua Bengio, jedan od „kumova“ veštačke inteligencije, takođe prisustvuju sastanak u Bletchlei Parku, bivšoj strogo poverljivoj bazi za razbijanje šifri iz Drugog svetskog rata koja se smatra rodnim mestom modernog računarstva.
Prisutni su rekli da je format sastanka iza zatvorenih vrata podsticao zdravu debatu. Neformalne sesije umrežavanja pomažu u izgradnji poverenja, rekao je Mustafa Sulejman, izvršni direktor Inflection AI.
U međuvremenu, na formalnim diskusijama „ljudi su mogli da daju vrlo jasne izjave, i tu vidite značajna neslaganja, kako između zemalja severa tako i juga (i) zemalja koje su više za otvoreni izvor, a manje za otvorene izvor“, rekao je Sulejman novinarima.
Sistemi veštačke inteligencije otvorenog koda omogućavaju istraživačima i stručnjacima da brzo otkriju probleme i reše ih. Ali loša strana je u tome što kada sistem otvorenog koda bude pušten, „svako ga može koristiti i podesiti u zlonamerne svrhe“, rekao je Bengio na marginama sastanka.
„Postoji ta nekompatibilnost između otvorenog koda i bezbednosti. Pa kako da se nosimo sa tim?“
Samo vlade, a ne kompanije, mogu zaštititi ljude od opasnosti od veštačke inteligencije, rekao je Sunak prošle nedelje. Međutim, on je takođe pozvao da se ne žuri da se reguliše AI tehnologija, rekavši da to prvo treba u potpunosti razumeti.
Nasuprot tome, Haris je naglasio potrebu da se pozabavimo sada i ovde, uključujući „društvene štete koje se već dešavaju, kao što su pristrasnost, diskriminacija i širenje dezinformacija“.
Ona je ukazala na izvršnu naredbu predsednika Bajdena ove nedelje, koja postavlja zaštitne mere veštačke inteligencije, kao dokaz da SAD vode primer u razvoju pravila za veštačku inteligenciju koja rade u javnom interesu.
Haris je takođe podstakao druge zemlje da potpišu obećanje koje podržavaju SAD da će se držati „odgovorne i etičke“ upotrebe veštačke inteligencije u vojne ciljeve.
„Predsednik Bajden i ja verujemo da svi lideri … imaju moralnu, etičku i društvenu dužnost da se postaraju da veštačka inteligencija bude usvojena i unapređena na način koji štiti javnost od potencijalne štete i osigurava da svi mogu da uživaju u njenim prednostima“, ona rekao.
