Medijski psiholozi sa Univerziteta u Kelnu proučavali su kako su individualne potrebe, koncepcije i razlozi studenata povezani sa ponašanjem prevara na onlajn ispitima.
Online ispiti postali su češća vrsta ispita na univerzitetima, posebno od pandemije COVID-19. Oni su korisni jer štede vreme i nude fleksibilnost. Međutim, pokušaji varanja predstavljaju veliki izazov za predavače. Zbog toga univerziteti rade na načinima da spreče varanje na onlajn ispitima uvođenjem organizacionih i tehničkih mera.
Prema psiholozima dr Marku Rutu i profesoru dr Kai Kasparu sa Fakulteta ljudskih nauka Univerziteta u Kelnu, pokušaji prevare takođe mogu signalizirati da psihološki aspekti i dublji problemi koji utiču na ponašanje učenika u učenju i dobro- biću se ne posvećuje dovoljno pažnje. Ovde dolazi do izražaja njihova trenutna studija.
Studija je naslovljena „Ponašanje u varanju na onlajn ispitima: o ulozi potreba, koncepcija i razloga univerzitetskih studenata“ i objavljena je u časopisu Journal of Computer Assisted Learning.
Rezultati studije zasnovani su na anonimnoj onlajn anketi u kojoj je učestvovalo 339 studenata sa različitih univerziteta u Nemačkoj. Obimna studija se sastojala od tri dela.
Prvi deo studije je otkrio da je manja verovatnoća da će studenti varati kada predavači pokažu zašto im je ispitni sadržaj neophodan u budućoj profesionalnoj praksi umesto da samo ukazuju na vrednost dobrih ocena za njihovu buduću karijeru. Takođe je manja verovatnoća da će doći do varajućeg ponašanja kada su ispitni zadaci predstavljeni što je moguće autentičnije i povezani sa budućim zahtevima posla.
Pitanja koja testiraju znanje kojima se proverava da li je sadržaj kursa naučen napamet, međutim, podstiču pokušaje varanja. Pored toga, pokušaji varanja postaju manje verovatni kada predavači studentima nude detaljne povratne informacije o rezultatima ispita umesto da samo objavljuju ocene.
U drugom delu studije istraživački tim je ispitao kako su percepcije studenata o onlajn ispitima povezane sa njihovim prethodnim pokušajima varanja i njihovim namerama da varaju na budućim onlajn ispitima. Rezultati su pokazali da su tri razmatranja od posebnog značaja.
Što je negativnija percepcija studenata o onlajn ispitima bila, npr. da onlajn ispiti ometaju učenje, to je bilo intenzivnije njihovo prijavljeno ponašanje varanja na prošlim onlajn ispitima.
Štaviše, prevarantsko ponašanje i namera učenika bili su veći što je utisak studenata bio jači da onlajn ispiti podstiču saradnju i međusobnu podršku među studentima. Suprotno tome, varajuće ponašanje i namera učenika bili su manji što je bilo jače mišljenje studenata da onlajn ispiti mogu doprineti poboljšanju nastave.
Treći deo studije ispitivao je glavne lične razloge studenata za i protiv varanja na onlajn ispitima. Tri glavna razloga navedena za varanje su značaj ocena, percepcija da su ispiti nepravedni i uverenje da postoji marginalni rizik da bude uhvaćen.
Među najčešćim razlozima protiv varanja bile su moralne norme i vrednosti kao što su poštenje, kao i strah od hvatanja i posledice koje će uslediti kao što je izgon.
Sve u svemu, rezultati studije pokazuju da psihološki faktori — kao što su individualne potrebe, koncepcije i razlozi — igraju važnu ulogu u ponašanju prevara na onlajn ispitima.
„Jače razmatranje ovih faktora prilikom dizajniranja kurseva i formata ispita može smanjiti ponašanje u varanju i, dugoročno gledano, pozitivno uticati na ponašanje učenika u učenju i njihovo blagostanje,“ rekao je dr Marko Rut, odgovarajući autor studije. „Ovo bi na kraju moglo da ojača prihvatanje onlajn ispita kao formata na univerzitetima.“
