Kakav uticaj imaju izborni procesi, protesti, društveni mediji, izborna pravila, integritet i rezultati birača na odluku aktuelnog predsednika da poštuje izborni rezultat ili se bori za zadržavanje funkcije? Rad objavljen u časopisu Journal of Conflict Resolution razmatra zašto, nakon izbora, gubitnik možda nerado ode graciozno i naglašava vitalnu ulogu izbornog integriteta u obezbeđivanju glatke tranzicije vlasti u demokratijama.
Studija ekonomskih akademika Univerziteta u Oklandu, dr Chanelle Dulei i profesorke Prasanne Gai, pokazuje kako pretnja protesta građana, jasnoća oko izbornih rezultata i transparentni izborni procesi utiču na to da li bi neki aktuelni predsednik mogao pokušati da zadrži vlast. Primeri spornih izbora u Kirgistanu, Keniji, Gambiji i SAD su navedeni u radu, koji koristi teoriju igara za istraživanje strateškog ponašanja građana i političara kako bi se uspostavili uslovi zbog kojih bi sadašnji predsednik mogao da odbije da ustupi funkciju.
Dr Duli i profesor Gai kažu da kada postoji istinska neizvesnost u vezi sa izbornim rezultatima (kao što se videlo nakon predsedničkih izbora u SAD 2020.), zvaničnici u naprednim demokratijama možda neće biti voljni da se povuku.
Takođe, kako navodi list, sposobnost ljudi da koordinišu i prete aktuelnom predsedniku masovnim protestima igra važnu ulogu u obezbeđivanju poštovanja izbornih pravila. Međutim, neizvesnost u vezi sa procesom iza izbornih rezultata ometa sposobnost ljudi da koordiniraju proteste, a građani mogu biti nesigurni u stvarnu popularnost aktuelnog predsednika i u šta drugi veruju.
Sa manje uobičajenim znanjem o tome gde je njihov sentiment u odnosu na druge ljude, Dulei kaže da je osoba manje sposobna da precizno predvidi veličinu protesta. „Smanjivanjem sposobnosti ljudi da prete skupim protestima velikih razmera, zabrinutost zbog poštenosti izbora može ohrabriti dužnosnika da ignoriše izborna pravila.
U međuvremenu, ako je izborni rezultat toliko jak da je političar siguran da će protesti biti minimalni, manja je verovatnoća da će odstupiti, smatraju autori, koji primećuju da se senke na izborni rezultat bacaju zbog gerrimandinga, kampanja na društvenim mrežama, strano mešanje ili parnice u vezi sa izbornim procesima slabe ulogu protesta i ohrabruju vlastodršce da potkopaju izborna pravila.
Dulei i Gai kažu da veza između informativnosti izbornog rezultata i sprovodljivosti izbornih pravila naglašava kritičnu ulogu transparentnosti i povjerenja u izbornom procesu.
„Ako postoji nepoverenje u izborne institucije, zabrinutost oko aranžmana za glasanje ili mešanje stranih sila, onda građani mogu posumnjati u integritet izbornog procesa“, kaže Dulei, „a ako sumnja u izborni integritet prevlada, oni koji traže funkciju namerno odbacuju izborna pravila“.
