U svetu u kome se sve više usluga i društvenih interakcija zasniva na mobilnim aplikacijama, pametni telefon je postao blizak neophodnosti. Uprkos tome, neki ljudi izbegavaju pametne telefone i umesto toga koriste glupi telefon — tradicionalni mobilni telefon ili dizajnerski telefon sa smanjenim karakteristikama.
Novo istraživanje sa Univerziteta Aalto istražilo je zašto neki ljudi odlučuju da ne koriste pametne telefone i kakve su posledice. Studija, koja će se pojaviti u Proceedings of the ACM on Human-Computer Interaction, zasnovana je na intervjuima sa učesnicima koji su odlučili da odustanu od svog pametnog telefona ili ga nikada nisu imali – odluka koja svakodnevni život može učiniti opterećujućim, ograničiti izbore, a ponekad čak i povećati rizike.
„Prilagođeni dumbphone-i mogu biti skupi, a neki od evropskih učesnika su čak naručili telefone iz Afrike koji nisu bili dostupni na domaćem tržištu“, kaže vanredni profesor Janne Lindkvist, šef odeljenja za računarske nauke.
Svi učesnici su došli iz zemalja i društvenog okruženja gde su pametni telefoni bili dostupni i očigledan izbor. Razlozi zbog kojih su ih odbili su bili različiti. Neki su želeli da pobegnu od ometanja koje pametni telefon neizbežno izaziva, dok su drugi želeli da izbegnu onlajn nadzor. Za roditelje maloletne dece, glavni razlozi bili su želja da svoje potomstvo drže podalje od društvenih mreža i da izbegnu iskušenje pametnog telefona koji im prekida vreme sa decom.
Za nekolicinu, iza izbora su stajala verska načela.
„Za pristalice Haredi jevrejske prakse, faktor forme telefona je igrao važnu ulogu jer ne izgleda previše tehnički dragocen ili nov, a ponekad glomazna funkcionalnost je viđena kao način da se spreči prekomerna upotreba. Osim neophodnih komunikacionih tehnologija kao što su glasovni pozivi, tekst, a ponekad i GPS, dumbphone obično nemaju ništa drugo, što korisnici cene kao način da se usredsrede na ono što smatraju da je zaista važno“, objašnjava Anabel Rotšild, doktorski istraživač na Tehnološkom institutu Džordžije.
Odbijanje upotrebe pametnog telefona izazvalo je razne neprijatnosti u svakodnevnom životu ljudi, počevši od poteškoća u pronalaženju izdržljivog dumphone-a. Takođe se pokazalo teškim izvršiti razne kupovine, baviti se dvofaktorskom autentifikacijom i ispuniti očekivanja poslodavaca da dođu do zaposlenih van radnog vremena ili lokacije.
Na vrhuncu pandemije, širom sveta su postojala i prava pristupa zasnovana na mobilnim uređajima koja su ograničavala mobilnost ispitanika. U najgorim slučajevima, nedostatak pametnog telefona je takođe učinio život nesigurnim usred noći, sa pristupom brzim pozivima ograničenim na mobilne aplikacije.
„Otkrili smo da su u mnogim društvima morale biti izmišljene sve vrste trikova da bi život bez pametnog telefona funkcionisao“, kaže Lindkvist.
Neki od učesnika su odlučili da koriste tehnička rešenja, kao što su samostalni uređaji koji su zamenili pojedinačne funkcije pametnog telefona. Mnogi su koristili i pametni telefon člana porodice ili poznanika kada se ukazala potreba. Stoga, u praksi, vođenje života bez pametnih telefona zahteva ili tehničko znanje ili fleksibilne prijatelje i porodicu.
