Postoji dugotrajno verovanje da ljudi piju previše alkohola da bi utopili svoju tugu. Ali nedavna istraživanja o raspoloženju i opijanju otkrila su i suprotno.
Koristeći podatke iz 69 studija (ukupno 12.394 osobe) u SAD, Kanadi, Francuskoj i Australiji, od kojih su sve koristile ankete za procenu raspoloženja i nivoa pijenja, istraživači nisu pronašli dokaze da ljudi piju više u dane kada se osećaju loše. Međutim, prilično iznenađujuće, ljudi su imali tendenciju da piju — i jako piju — u dane kada su bili dobro raspoloženi.
Autori su otkrili da je između 6% i 28% veća verovatnoća da će učesnici piti u danima kada su bili dobro raspoloženi, a 17%-23% veća je verovatnoća da će piti više od četiri ili pet pića u roku od nekoliko sati.
Ovi nalazi sugerišu da je, suprotno popularnom verovanju, veća verovatnoća da ćemo piti previše kada smo srećni nego kada se osećamo loše. Dakle, šta objašnjava ovaj fenomen? U našem istraživanju identifikovali smo nekoliko mogućih faktora.
Pijenje je povezano sa misaonim procesom koji se naziva „razmišljanje o želji“. Ovo je način razmišljanja koji je usmeren ka predviđanju pozitivnih ishoda iz određenih iskustava, na osnovu asocijacija koje imamo sa tim iskustvom.
Pre nego što popijemo, imamo tendenciju da to očekujemo na osnovu prošlih iskustava — kao što je ukus alkohola, osećaj opijenosti ili ideja da će nas alkohol učiniti zanimljivijim. Možda imamo i pozitivna sećanja iz drugih vremena kada smo pili. Ako je tako, sledeći put kada pomislimo da popijemo piće, možda ćemo odmah pomisliti na to u pozitivnom svetlu.
To onda može dovesti do „dugotrajnog razgovora sa samim sobom“, gde se podsećamo na razloge zbog kojih pijemo – na primer zato što ste dobro radili na poslu ili zato što je lepo vreme. I ovo i razmišljanje o želji mogu se kombinovati da bi se održalo pozitivno raspoloženje i očekivanja – pojačavajući želju za alkoholom.
Dodajući još jedan sloj pozitivnosti ovoj mešavini, naše istraživanje je takođe otkrilo da ljudi imaju tendenciju da drže ono što nazivamo pozitivnim „meta-kognitivnim uverenjima“ u vezi sa korisnošću razmišljanja o želji.
Drugim rečima, kada nas razmišljanje o želji tera da žudimo za alkoholom podsećajući nas na sve dobre stvari koje dolazi sa pićem, verovatno ćemo verovati toj pozitivnoj misli i videti je kao dobru stvar. Pozitivno razmišljanje o pozitivnim iskustvima koje ćemo imati može povećati našu motivaciju da pijemo više.
Loša strana ovog snažnog koktela pozitivnih misli i osećanja je ta što se čini da je neverovatno teško kontrolisati i odoleti. Na primer, postoje dokazi da pozitivna uverenja mogu učiniti da se osećamo kao da manje kontrolišemo svoje razmišljanje i ponašanje.
U našem kliničkom istraživanju sa zavisnošću i raznim drugim stanjima mentalnog zdravlja, otkrili smo da je sposobnost da kontrolišemo način na koji razmišljamo o stvarima – bez obzira da li je to mišljenje pozitivno ili negativno – ključna za promenu ponašanja i uravnoteženo stanje uma.
Međutim, da biste preuzeli kontrolu nad načinom na koji razmišljate o nečemu, prvo morate da postanete svesni svojih proširenih obrazaca razmišljanja. Što ste bolji u „razmišljanju o svom razmišljanju“, lakše je kontrolisati i svoje pozitivne i negativne misli.
Recimo da vam ova misao padne na pamet: „Osećam se dobro – zaslužujem da pijem ovog vikenda.“ Umesto da razmišljate više o ovome, odlučite da tu misao ostavite na miru — tehniku koja se zove „dizajn svesnost“. Takođe je vredno podsetiti se da je teško prestati da žudiš za nečim ako mnogo razmišljaš o tome.
Pokušajte da mislite o pozitivnim i negativnim mislima koje imate sličnim primanju tekstualne poruke. Nemamo uvek kontrolu nad tim da li je poruka koju primamo dobra ili loša, ali imamo potpunu kontrolu nad tim da li ćemo izabrati da odgovorimo na nju ili ne. Ovo će vam pomoći da pokažete da imate kontrolu nad svojim razmišljanjem o željama — a samim tim i vašim izborom pića.
Pozitivno raspoloženje je takođe uključeno u druga ponašanja zavisnosti, kao što su upotreba nikotina, kockanje i zavisnost od internet pornografije. Ovo nam govori da pozitivno raspoloženje možda nije put do zdravog tela i duha, kao što možemo da verujemo.
Umesto toga, ono što može biti važno je sposobnost da budemo fleksibilni u načinu na koji razmišljamo i ponašamo se u vezi sa pozitivnim i negativnim raspoloženjima – a posebno, saznanje da uvek možemo da donosimo odluke o tome kako ćemo se ponašati, bez obzira na naše obrasce razmišljanja.
