Tajvan je u sredu pogodio najsnažniji zemljotres u poslednjih četvrt veka. Najmanje devet ljudi je poginulo, a stotine je povređeno, oštećene su zgrade i autoputevi, a desetine radnika u kamenolomima nasukano.
Tajvanu nisu nepoznati snažni zemljotresi, ali je njihov danak na 23 miliona stanovnika ovog visokotehnološkog ostrva relativno ograničen zahvaljujući odličnoj pripremljenosti za zemljotrese, kažu stručnjaci.
Evo bližeg pogleda na tajvansku istoriju zemljotresa:
Tajvan leži duž pacifičkog „vatrenog prstena“, linije seizmičkih raseda koji okružuju Tihi okean gde se dešava većina zemljotresa u svetu.
Područje je posebno osjetljivo na oluje zbog napetosti akumulirane u interakciji dvije tektonske ploče, Filipinske morske ploče i Evroazijske ploče, što može dovesti do iznenadnih oslobađanja u obliku zemljotresa.
Planinski pejzaž regiona može povećati podrhtavanje tla, što dovodi do klizišta. Nekoliko takvih klizišta dogodilo se na istočnoj obali Tajvana u blizini epicentra zemljotresa u sredu u blizini istočnog okruga Hualijen, kada su ruševine koje su padale pogodile tunele i autoputeve, smrskavši vozila i uzrokujući nekoliko smrtnih slučajeva.
Jačina zemljotresa u sredu iznosila je 7,2, prema tajvanskoj agenciji za praćenje zemljotresa, dok je Geološki zavod SAD ocenio jačinu 7,4. Oštetio je nekoliko zgrada u Hualijenu, ali je prouzrokovao samo manje gubitke u glavnom gradu Tajpeju uprkos tome što se tamo snažno osetilo.
Zemljotres se dogodio usred jutarnjeg špica, ali je samo malo poremetio redovno putovanje na posao. Samo nekoliko minuta kasnije, roditelji su ponovo šetali svoju decu u školu, a radnici vozili do kancelarija.
„Spremnost Tajvana za zemljotrese je među najnaprednijim na svetu“, rekao je Stiven Gao, seizmolog i profesor na Univerzitetu nauke i tehnologije u Misuriju. „Ostrvo je primenilo stroge građevinske propise, seizmološku mrežu svetske klase i široko rasprostranjene javne obrazovne kampanje o bezbednosti od zemljotresa.
Vlada kontinuirano revidira nivo otpornosti na potres koji je potreban za nove i postojeće zgrade — što može povećati troškove izgradnje — i nudi subvencije stanovnicima koji su voljni da provere otpornost svojih zgrada na potres.
Nakon zemljotresa 2016. godine u Tajnanu, na jugozapadnoj obali ostrva, petoro ljudi koji su učestvovali u izgradnji 17-spratnice visoke stambene zgrade koja je bila jedina veća građevina koja se srušila, ubivši desetine ljudi, proglašeno je krivim za nemar i osuđeno na zatvor rečenice.
Tajvan takođe pokreće vežbe protiv zemljotresa u školama i na radnim mestima, dok javni mediji i mobilni telefoni redovno prenose obaveštenja o zemljotresima i bezbednosti.
„Ove mere su značajno poboljšale otpornost Tajvana na zemljotrese, pomažući da se ublaži potencijal za katastrofalnu štetu i gubitak života“, rekao je Gao.
Tajvan i njegove okolne vode registrovali su oko 2.000 zemljotresa magnitude 4,0 ili veće od 1980. godine i više od 100 zemljotresa jačine iznad 5,5, prema USGS-u.
Najgori zemljotres na ostrvu poslednjih godina dogodio se 21. septembra 1999. godine, jačine 7,7 stepeni. On je izazvao 2.400 smrtnih slučajeva, povredio oko 100.000 i uništio hiljade zgrada.
To je takođe bio veliki poziv za buđenje koji je doveo do ključnih administrativnih reformi za poboljšanje reagovanja u vanrednim situacijama i smanjenja katastrofa, kaže Danijel Oldrič, profesor političkih nauka i javne politike na Univerzitetu Northeastern.
„Posmatrači su oštro kritikovali odgovor Tajvana na zemljotres 21. septembra 1999. godine, tvrdeći da su bili potrebni sati da stignu timovi hitne medicinske pomoći, da spasioci nisu imali obuku i da operacije između vladinih agencija nisu bile dobro koordinisane“, napisao je on u mejlu. Kao rezultat toga, vlada je usvojila Zakon o prevenciji i zaštiti od katastrofa i uspostavila dva nacionalna centra za koordinaciju i obuku za zemljotrese.
„Mislim da vidimo rezultate u ovom najnovijem šoku“, rekao je on.
