Malo toga u svetu hrane donosi toliko društvenih turbulencija kao durian. Ovaj takozvani „kralj svih plodova“ smatra se delikatesom širom svoje rodne jugoistočne Azije, gde je sezona durijana trenutno u punom jeku.
Globalno interesovanje za ovu kontroverznu hranu značajno je poraslo poslednjih godina. Međunarodno tržište durijana poraslo je za 400 odsto prošle godine, prvenstveno zbog ogromne potražnje u Kini koja je skočila 12 puta od 2017. godine. Uprkos izazovima poput jakih kiša i toplotnih talasa koji su smanjili prinose, projektovani rast za 2024. izgleda obećavajuće.
Durian je, međutim, jednako omražen koliko i hvaljen. Njegov jak miris izaziva podjele među ljudima, često postaje bodljikava tema u razgovorima i zabranjen je u mnogim hotelima i javnim prostorima širom jugoistočne Azije. Čak je 2018. godine tovar durijana odložio polazak indonežanskog leta zbog insistiranja putnika da se ukloni smrdljivi teret.
Ukus i miris voća su poznati po tome što je teško odrediti. Jedan članak opisuje njegov miris kao uzbudljivu mešavinu „sumpora, kanalizacije, voća, meda i pečenog i trulog luka“.
Iako je polarizirajući, durian ima centralnu ulogu u kuhinji i kulturama jugoistočne Azije. Vekovima su autohtoni narodi održivo uzgajali različite vrste ovog voća. U Maleziji je uobičajeno naći dvorišta puna stabala durijana koja generacijama obezbeđuju hranu, lekove i sklonište.
Durian je takođe prisutan u mitovima i istorijskim zapisima. Na primer, u jednom mitu sa Filipina kaže se da je pećinski pustinjak stvorio ovo posebno voće kako bi pomogao kralju da privuče mladu, ali je kasnije prokleo svoju kreaciju snažnim smradom. Na Zapadu, durian je prvi put zabeležio italijanski trgovac i istraživač Nikolo de Konti početkom 15. veka, opisavši ga kao mučan zbog mirisa.
Rast potražnje za durianom, posebno vrstom Durio zibethinus, nanosi štetu izmeštanjem autohtonih šuma i ugrožavanjem autohtonih zajednica. Na indonežanskom Borneu, plantaže uljanih palmi smanjuju prostor za uzgoj raznih vrsta durijana, što ugrožava kulturne prakse i verovanja povezana s ovim voćem.
Durian ima značajnu ulogu i u fauni jugoistočne Azije, gde ga konzumiraju mnoge životinje poput slonova i orangutana, dok slepi miševi i drugi oprašivači pomažu u održavanju njegove raznolikosti. Stoga, napori za očuvanje moraju uključiti lokalne ljude i vrste na smislen način.
Kako se globalno interesovanje za durianom povećava, možda će novi prikazi pomoći da se ovaj kralj voća očuva i poštuje.
