Da li se ikada osećate preplavljeni prizorom nereda i nereda u vašem domu? Da li ste ušli na vrata samo da biste se osećali preopterećeni razbacanim papirima, neopranim sudovima i odećom u neredu? Možda ste se čak i svađali jer vam to smeta više nego vašem partneru ili ukućanima.
Nisi sam. Mnogi ljudi kažu da neuredna kuća može izazvati osećaj stresa i anksioznosti.
Zašto se zbog nereda i haosa neki od nas osećaju tako preplavljenim? Evo šta istraživanje kaže – i šta možete da uradite povodom toga.
Kada smo okruženi smetnjama, naš mozak u suštini postaje bojno polje za pažnju. Sve se takmiči za naš fokus.
Ali mozak, kako se ispostavilo, preferira red i „singletasking“ u odnosu na multitasking.
Red pomaže u smanjenju konkurencije za našu pažnju i smanjuje mentalno opterećenje. Dok su neki ljudi možda bolji od drugih u ignorisanju ometanja, okruženja koja ometaju mogu preopteretiti naše kognitivne sposobnosti i pamćenje.
Nered, nered i nered mogu uticati ne samo na naše kognitivne resurse. Oni su takođe povezani sa našom ishranom, produktivnošću, mentalnim zdravljem, odlukama o roditeljstvu, pa čak i našom spremnošću da doniramo novac.
Istraživanja sugerišu da štetni efekti nereda i nereda mogu biti izraženiji kod žena nego kod muškaraca.
Jedna studija od 60 parova sa dvojnim primanjima otkrila je da žene koje žive u pretrpanim i stresnim domovima imaju viši nivo kortizola (hormona povezanog sa stresom) i pojačane simptome depresije.
Ovi efekti su ostali dosledni čak i kada su faktori kao što su zadovoljstvo u braku i osobine ličnosti uzeti u obzir. Nasuprot tome, činilo se da muškarci u ovoj studiji uglavnom nisu pod uticajem stanja njihovog kućnog okruženja.
Istraživači su teoretizirali da žene mogu osjećati veću odgovornost za održavanje doma. Takođe su sugerisali da je društveni aspekt studije (koji je uključivao obilaske kuća) možda izazvao veći strah od presude kod žena nego kod muškaraca.
Svi ćemo živeti sa neredom i dezorganizacijom u određenoj meri u našim životima. Ponekad, međutim, značajni problemi nereda mogu biti povezani sa osnovnim mentalnim zdravstvenim stanjima kao što su opsesivno-kompulzivni poremećaj, poremećaj gomilanja, veliki depresivni poremećaj, poremećaj pažnje i hiperaktivnost i anksiozni poremećaji.
Ovo postavlja ključno pitanje: šta je bilo prvo? Za neke, nered je izvor anksioznosti i nevolje; za druge je loše mentalno zdravlje izvor neorganizovanosti i nereda.
Važno je zapamtiti da nered nije loš i ne treba da težimo savršenstvu. Prave kuće ne izgledaju kao one u časopisima.
U stvari, neorganizovani prostori mogu dovesti do povećane kreativnosti i izmamiti nove uvide.
Život u stalnom neredu nije produktivan, ali težnja ka perfekcionizmu u čistoći takođe može biti kontraproduktivna. Sam perfekcionizam je povezan sa osećajem preopterećenosti, anksioznošću i lošim mentalnim zdravljem.
Važno je zapamtiti da imate neku agenciju za ono što vam je važno i kako želite da odredite prioritet svog vremena.
Jedan pristup je da pokušate da smanjite nered. Možete, na primer, da svake nedelje imate posvećenu sesiju uklanjanja nereda. Ovo može uključivati unajmljivanje čistačice (ako to možete priuštiti) ili puštanje muzike ili podkasta dok pospremate sat vremena sa ostalim članovima domaćinstva.
Uspostavljanje ove rutine može smanjiti smetnje u neredu, olakšati vaše ukupno mentalno opterećenje i ublažiti zabrinutost da će nered izmaći kontroli.
Takođe možete pokušati sa mikro-spremanjem. Ako nemate vremena za potpuno čišćenje, posvetite samo pet minuta raščišćavanju jednog malog prostora.
Ako je nered prvenstveno uzrokovan drugim članovima domaćinstva, pokušajte da mirno razgovarate s njima o tome kako ovaj nered utiče na vaše mentalno zdravlje. Pogledajte da li vaša deca, vaš partner ili ukućani mogu da pregovaraju o nekim granicama kao domaćinstvo o tome koji je nivo nereda prihvatljiv i kako će se postupati ako se taj prag prekorači.
Takođe može pomoći da se razvije samosaosećajni način razmišljanja.
Nered ne definiše da li ste „dobra“ ili „loša“ osoba i, ponekad, može čak i da stimuliše vašu kreativnost. Podsetite se da zaslužujete uspeh, smislene veze i sreću, bez obzira da li je vaša kancelarija, dom ili auto u neredu ili ne.
Utešite se istraživanjem koje sugeriše da, iako nas neorganizovano okruženje može učiniti podložnim stresu i lošem donošenju odluka, vaš način razmišljanja može da vas zaštiti od ovih ranjivosti.
Ako su nered, perfekcionizam ili anksioznost počeli da deluju kao nesavladivi, razgovarajte sa svojim lekarom opšte prakse o upućivanju psihologu. Pravi psiholog (a možda ćete morati da probate nekoliko pre nego što pronađete pravog) može vam pomoći da negujete život vođen vrednostima koje su vam važne.
Nered i nered su više od samo vizuelnih smetnji. Oni mogu imati dubok uticaj na mentalno blagostanje, produktivnost i naše izbore.
Razumevanje zašto nered utiče na vas može vas osnažiti da preuzmete kontrolu nad svojim načinom razmišljanja, svojim životnim prostorom i, zauzvrat, svojim životom.
