Nedavna epidemija ptičjeg gripa na farmi minka ponovo je izazvala zabrinutost da se virus širi na ljude.
Naučnici su pratili ovaj virus ptičjeg gripa od 1950-ih, iako se nije smatralo pretnjom po ljude sve do izbijanja epidemije u Hong Kongu 1997. među posetiocima pijaca žive živine.
Kako ptičji grip pogađa sve više i raznovrsne životinje, kao na farmi minkova, postoji strah da bi virus mogao evoluirati da se lakše širi među ljudima i potencijalno izazvati pandemiju.
Naučnici kažu da je iza razorne pandemije gripa 1918-1919 verovatno bila druga vrsta ptičjeg gripa, a ptičiji virusi su igrali ulogu u drugim pandemijama gripa 1957, 1968. i 2009. godine.
Ipak, rizik za širu javnost sada je nizak, kaže dr Tim Ujeki iz američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti.
Pogled na virus ptičjeg gripa i zašto on ponovo dobija pažnju:
Neki virusi gripa uglavnom pogađaju ljude, ali neki drugi se uglavnom javljaju kod životinja. Na primer, postoje gripa koja se javlja kod pasa, plus virusi svinjskog ili svinjskog gripa. A tu su i ptičji virusi koji se prirodno šire kod divljih vodenih ptica kao što su patke i guske, a zatim i na kokoške i drugu pripitomljenu živinu.
Virus ptičjeg gripa koji danas privlači pažnju — tip A H5N1 — prvi put je identifikovan 1959. godine od strane istraživača koji su istraživali izbijanje gripa kod pilića u Škotskoj. Kao i drugi virusi, on je evoluirao tokom vremena, stvarajući novije verzije sebe.
Do 2007. virus je pronađen u više od 60 zemalja. U SAD je nedavno otkrivena kod divljih ptica u svakoj državi, kao iu komercijalnim operacijama peradi ili u jatima u dvorištu u 47 država. Od početka prošle godine, desetine miliona pilića umrlo je od virusa ili je ubijeno da bi se sprečilo širenje epidemije, što je jedan od razloga za skok cena jaja.
Epidemija u Hong Kongu 1997. bila je prvi put da je ovaj ptičji grip okrivljen za tešku bolest ljudi. Od 18 zaraženih, šest je umrlo. Da bi obuzdala epidemiju, vlada Hong Konga je zatvorila pijace žive živine, ubila sve ptice na pijacama i prestala da dovodi kokoške iz južne Kine. Uspelo je, neko vreme.
Simptomi su slični onima kod drugih gripa, uključujući kašalj, bolove u telu i temperaturu. Neki ljudi nemaju primetne simptome, ali neki razvijaju teške. po život opasna pneumonija.
Globalno, skoro 870 ljudskih infekcija i 457 smrtnih slučajeva prijavljeno je Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u 20 zemalja. Ali tempo je usporen i bilo je oko 170 infekcija i 50 smrtnih slučajeva u poslednjih sedam godina. U velikoj većini slučajeva, zaraženi ljudi su ga dobili direktno od zaraženih ptica.
Prvi i jedini slučaj u SAD dogodio se tek prošlog aprila. Zatvorenik u radnom programu ga je pokupio dok je ubijao zaražene ptice na farmi živine u okrugu Montrose, Kolorado, u zapadnom delu države. Njegov jedini simptom je bio umor i on se oporavio.
U nekim slučajevima, istraživači su zaključili da se virus ptičjeg gripa očigledno širio sa jedne osobe na drugu. To se dogodilo na Tajlandu, Vijetnamu, Indoneziji, Kini i Pakistanu, poslednji put 2007. godine.
U svakom klasteru se proširio unutar porodice od bolesne osobe u kući. Naučnici ne veruju da se može lako širiti povremenim kontaktom, kao što to može sezonski grip. Ali virusi mutiraju i menjaju se. Naučnici su zabrinuti zbog sve većeg broja mogućnosti da se ptičji grip pomeša sa drugim virusima gripa kod zaraženih ljudi ili životinja i mutira, što olakšava širenje na ljude.
Ne bi bilo potrebno mnogo da se to dogodi „i tada bismo bili u zaista teškoj situaciji“, rekao je dr Luis Ostroski, šef odeljenja za zarazne bolesti i epidemiologiju na Univerzitetu Teksas Health Science Center u Hjustonu.
Ujeki iz CDC-a je rekao da ga je najviše brinuo H5N1 tokom ranijih grupa. Čini se da se takva vrsta širenja sa čoveka na čoveka trenutno ne dešava, rekao je on.
Nedavna zabrinutost stručnjaka za javno zdravlje je delimično podstaknuta otkrivanjem infekcija kod raznih sisara. Sve veća lista uključuje lisice, rakune, tvorove, medvede, pa čak i morske sisare poput foka i pliskavica. Zvaničnici u Peruu rekli su da su tri morska lava pronađena mrtva u novembru bila pozitivna na testove, a da je nedavna smrt stotina drugih mogla biti posledica ptičjeg gripa.
Zatim je prošlog meseca, evropski medicinski časopis izvestio o izbijanju ptičijeg gripa u oktobru na farmi kuna u Španiji sa skoro 52.000 životinja, gde se bolest proširila poput šumskog požara.
Minke su hranjene živinom, a otkriveno je da divlje ptice u regionu imaju ptičji grip. Ali istraživači su rekli da kako god da je počelo, veruju da se virus potom proširio sa nerca na kunu – zabrinjavajući scenario. Nijedan radnik nije zaražen, iako su nosili maske kao deo mera predostrožnosti od COVID-19.
Dženifer Nuzo, direktorka Centra za pandemiju na Školi javnog zdravlja Univerziteta Braun, rekla je da se virus izbijanja prati zbog mutacija koje bi ga mogle lakše preneti na ljude, a potencijalno i između ljudi.
„To je prava briga“, rekao je Nuco.
