Nedostatak lakog pristupa slatkovodnim izvorima, kao što su jezera, potoci i brane, primorava otprilike jednog od četiri čoveka da se oslanja na rezervoare ispod površine Zemlje za preživljavanje. Međutim, do kraja veka, desetine do stotine miliona ljudi mogle bi ostati bez i ovih slabih zaliha vlage, jer rastuće temperature pretvaraju plitke zalihe podzemne vode u toksične jame.
Međunarodni tim istraživača razvio je globalni model prenosa toplote kako bi precizno procenio temperaturne promene izvora podzemne vode širom sveta pod različitim scenarijima zagrevanja. U najgorem slučaju, skoro 590 miliona ljudi bi 2100. godine moglo zavisiti od izvora vode koji ne ispunjavaju najstrože standarde za vodu za piće.
Klimatske promene uglavnom privlače pažnju zbog uticaja na vremenske prilike i dostupnost površinskih voda, ali se manje razmišlja o posledicama zagrevanja podzemnih voda. „Veliki fokus na klimatske promene s pravom je bio povezan sa vremenskim prilikama i dostupnošću vode“, objašnjava hidrolog Dilan Irvin sa Univerziteta Čarls Darvin u Australiji. „Ali moramo da razmišljamo šire o uticaju koji će klimatske promene imati na podzemne vode.“
Podzemna voda, zarobljena unutar poroznih stena neposredno ispod površine, može biti puna rastvorenih minerala, zagađivača i potencijalnih patogena, što je često čini poslednjim sredstvom za zajednice koje se na nju oslanjaju. Zagrejavanjem ovih rezervoara za samo jedan ili dva stepena, rezultati mogu biti katastrofalni, smanjujući nivo kiseonika i olakšavajući rast opasnih bakterija, ili povećavajući koncentracije teških metala poput arsena ili mangana.
„Već postoji oko 30 miliona ljudi koji žive u regionima gde su podzemne vode toplije nego što je predviđeno u najstrožim smernicama za vodu za piće“, kaže glavna autorka studije Suzana Benc, geonaučnica sa Tehnološkog instituta Karlsrue u Nemačkoj. „To znači da tamo možda nije bezbedno piti vodu bez tretmana. Možda će je morati prvo prokuvati, na primer. Voda za piće se takođe zagreva u vodovodnim cevima zbog toplote u zemlji.“
Čak i za populacije koje imaju dovoljno velikih površinskih rezervoara u blizini, ispuštanje zagrejane podzemne vode moglo bi promeniti ključnu dinamiku koja održava vodu bezbednom za ljudsku upotrebu. U uobičajenom scenariju „zajedničkog socio-ekonomskog puta“ gde se malo menja, sadašnje brojke bi se mogle više nego udvostručiti, sa predviđanjem da će 77 do 188 miliona ljudi živeti u oblastima gde podzemne vode ne ispunjavaju najstrože standarde za piće do 2100. godine.
U ekstremnom slučaju eskalacije emisija ugljenika, neverovatnih 588 miliona pojedinaca moglo bi zahtevati da njihova lokalna voda prođe značajan tretman pre nego što je koriste.
Neće sve lokacije biti podjednako ugrožene. Regije sa dubokim nivoima vode, kao što su Andi i Stenovite planine, mogle bi ostati bezbedne jer vode ostaju hladnije duže. Nasuprot tome, zajednice u oblastima sa plitkim sistemima vode ili izuzetno visokim stopama zagrevanja atmosfere će gotovo sigurno morati da se suoče sa rastućim temperaturama podzemnih voda.
U mnogim slučajevima, to su i zajednice sa najmanje raspoloživih resursa za bezbednu vodu. Tim istraživača razvio je interaktivnu aplikaciju Google Earth Engine koja omogućava svakome da istražuje projektovane promene u svojoj oblasti.
„Naši rezultati pokazuju koliko je važno preduzeti mere za zaštitu podzemnih voda i pronaći trajna rešenja za suzbijanje negativnog uticaja klimatskih promena na podzemne vode“, kaže Benc.
