Uz kakofoniju truba koja zvuči kao oluja sa gradom, desetine hiljada gladnih gusaka svojim crnim jatima pokrivaju bujno zeleno polje u Finskoj.
„Iza mene je verovatno oko 20 do 30 hektara, lako se pojede za jedan dan“, kaže za AFP stočar Kari Pekonen.
U finskom regionu istočne Karelije, dom borealnih šuma i močvara, klimatske promene guraju lokalne farmere u sukob sa divljim životinjama.
„Mnogi farmeri u ovom regionu potpuno su izgubili veru u pravednost društva“, kaže Pekonen.
Pre dve decenije, nekoliko gusaka beloglavih se zaustavilo u Finskoj da se nahrani tokom svoje migracije na sever preko Arktika, gde se gnezde, iz svojih zimovališta u Holandiji, Nemačkoj i šire.
Ali sada ih u Finskoj ima stotine hiljada.
Ovo je dovelo do oštre konkurencije za obradivo zemljište između gusaka i farmera.
Od njegovih 250 hektara travnjaka namenjenih za ishranu krava, Pekonen kaže da guske sada jedu oko 85 odsto, zbog čega on gubi oko dve trećine svog prihoda.
Pokazuje na zemlju i kaže da bi mu trava do sada trebalo da bude do potkoljenica.
Ali umesto toga, ostaje samo strnište.
„To je neodrživ teret za ovaj region“, kaže on.
Treća generacija u svojoj porodici za uzgoj junadi, Pekonen je morao da se odrekne mnogih svojih krava — od pre dve godine 300, sada ima manje od sto.
Ova godina će odrediti šta će raditi u budućnosti.
Da bi zaštitili svoje useve bez nanošenja štete pticama, farmeri su isprobali laserske topove na solarni pogon koji odvraćaju guske, bespilotne letelice koje deluju kao ptice grabljivice, pa čak i zvučnike koji oglašavaju panične vriske gusaka.
Ali rezultati su pomešani, kažu stručnjaci, jer guske brzo nauče da ignorišu pretnje.
Kao i mnoge ptice selice, crno-bele guske srednje veličine su posebno osetljive na klimatske promene.
Svakog proleća, guske putuju iz svojih područja zimovanja u kontinentalnoj Evropi da bi položili jaja u tundru arktičkih ostrva Novaja zemlja u Rusiji i Svalbard u Norveškoj.
U proleće, guske više vole da se hrane što je moguće bliže svojim severnim oblastima gnežđenja pre nego što odu na svoju poslednju nogu preko Arktičkog okeana.
Hladni izvori severne Evrope značili su da su se guske pripremale za put južnije. Ali temperature zagrevanja guraju jata ka severu.
„Migraciona mesta zaustavljanja barnacle gusaka su se radikalno promenila“, objasnio je Teemu Lehtiniemi, direktor istraživanja u grupi za zaštitu ptica BirdLife.
Iako postoje različiti razlozi za novu rutu, kao što je pad poljoprivrede na ruskoj strani Karelije, važan faktor je zagrevanje klime.
„Zahvaljujući globalnom zagrevanju, najbolje mesto za pripremu za konačno putovanje je kretanje sve dalje na sever“, rekao je Lehtinijemi.
Guske su se suočile sa izumiranjem 1970-ih, jer se njihov broj smanjio na oko 10.000 uglavnom zbog lova.
Od tada, vrsta je zaštićena međunarodnim sporazumima i njihov broj je naglo porastao na preko milion.
Kada su proleća bila hladnija, guske su se spremale za put preko Arktika južno od Baltičkog mora, gde obradivih površina ima u izobilju.
Ali u finskoj Kareliji ima manje obradive zemlje, pa je pritisak na poljoprivrednike veći.
Kao i mnogi drugi, Pekonen želi da vidi kraj zaštićenom statusu gusaka i da se lov nastavi.
„Niko nema resurse da ih stalno tera“, rekao je on. „U proleće je to nemoguć zadatak, jer morate da se bavite i poljoprivredom.“
Ali Lehtiniemi je rekao da to ne smatra održivim rešenjem, dodajući: „U budućnosti će biti gusaka i biće ih mnogo i treba im negde da se hrane“.
Pošto je vrsta zaštićena, država mora da plati nadoknadu za bilo kakvu štetu u poljoprivredi — preko 3 miliona evra godišnje samo u istočnoj Finskoj.
Finski institut za prirodne resurse razmatra određivanje određenih polja isključivo za guske.
Pekonen je rekao da su mnogi farmeri u tom području već prestali da se bore.
„Na svakom je da razmisli da li je spreman da radi za trećinu svoje plate. Zašto bismo to radili?“
„Da vidimo kada će doći glad i naučiti ljude lekciju.“
