Pre šest meseci, eksplozija je uništila branu Kahovka u Ukrajini, izazvavši poplave u kojima je poginulo 58 ljudi, opustošila pejzaž duž reke Dnjepar i prekinula vodu do produktivnog poljoprivrednog zemljišta.
Uništavanje brane — za koje ukrajinski zvaničnici i Evropski parlament krive Rusiju, iako je struktura bila pod ruskom kontrolom — bio je jedan u nizu napada na vodnu infrastrukturu do kojih je došlo tokom rata između Rusije i Ukrajine.
Uporedo sa tim napadima, nasilje povezano sa vodom izbilo je u poslednjih godinu dana u drugim oblastima širom sveta.
U zemljama uključujući Indiju, Keniju i Jemen, sporovi oko vode izazvali su krvoproliće.
A na iransko-avganistanskoj granici, sukob usredsređen na vodu iz reke Helmand je proključao u smrtonosnim sukobima između snaga dve zemlje.
Ovo su neki od 344 slučaja sukoba vezanih za vodu širom sveta tokom 2022. i prve polovine 2023. godine, prema podacima koje su prikupili istraživači sa Pacifičkog instituta, globalnog istraživačkog centra za vodu.
Njihovi novo ažurirani podaci, prikupljeni kroz napor pod nazivom Hronologija sukoba u vodi, pokazuju veliki porast nasilnih incidenata, vođen delom ciljanjem brana i vodovodnih sistema u Ukrajini, kao i povećanjem nasilja u vezi sa vodom na Bliskom istoku i drugim regionima.
„Veoma je uznemirujuće što se čini da su napadi na civilnu vodovodnu infrastrukturu u porastu“, rekao je Peter Gleick, suosnivač i viši saradnik Pacifičkog instituta. „Takođe vidimo zabrinjavajuće povećanje nasilja povezanog sa nedostatkom vode koje je pogoršano sušom, klimatskim poremećajima, rastućom populacijom i konkurencijom za vodu.
Gleick prati slučajeve sukoba vezanih za vodu više od tri decenije i katalogizira najnovije incidente sa drugim istraživačima na institutu u Ouklandu.
Baza podataka sada navodi više od 1.630 sukoba. Većina slučajeva se dogodila od 2000. godine, a tokom poslednje decenije postoji trend rasta, sa naglom porastom u poslednjih nekoliko godina.
Istraživači prikupljaju podatke iz novinskih izveštaja i drugih izvora i naloga. Oni klasifikuju slučajeve u tri kategorije: gde su voda ili vodovodni sistemi bili pokretač nasilja, korišćeni kao „oružje” ili su bili meta i postali „žrtva” nasilja.
Ne uključuje svaki slučaj povreda ili smrti, ali mnogi to čine.
U afričkim zemljama, uključujući Nigeriju, Somaliju i Južni Sudan, izbile su borbe između farmera i stočara oko izvora vode i zemljišta.
„Postojao je sve veći broj incidenata u kojima je suša dovela do nasilja povezanog sa sporovima oko kontrole i pristupa slatkoj vodi“, rekao je Gleick.
U Južnoj Africi, protesti zbog nedostatka pristupa čistoj vodi postali su nestabilni, a ljudi pale gume i gađaju policiju kamenjem. Tokom suša u Iranu i Indiji, protesti zbog nestašice vode takođe su izazvali nasilje.
„Znamo da klimatske promene pogoršavaju teške suše i to me brine da će ovakvi incidenti postati češći“, rekao je Glejk.
Raščlanjivanje mešavine faktora koji dovode do sukoba u vodi je komplikovano i oblast Gleick i njegove kolege planiraju da dalje proučavaju – uključujući ulogu koju klimatske promene igraju u pogoršanju oskudice i doprinosu nasilju.
Tokom poslednje dve godine primećen je i veliki porast broja incidenata „nastradalih“, u kojima je na meti vodna infrastruktura.
Najnoviji dodaci bazi podataka uključuju 56 incidenata iz rusko-ukrajinskog rata, mnogi od njih uključuju napade na vodnu infrastrukturu.
Ruske trupe su 2022. godine bombardovale vodovodni sistem u Hersonu i pumpno postrojenje u Černjigovu i okrivljene su za namerno prekid vodosnabdevanja grada Nikolajeva. Ukrajinska vojska je takođe poplavila zemlje severno od Kijeva kako bi blokirala ruski napad na prestonicu.
Ruske snage su prošle godine uništile brane i drugu infrastrukturu i poremetile snabdevanje vodom za 35.000 ljudi tokom napada na Marhanec.
Uništenje brane Kahovka eliminisalo je navodnjavanje velikih površina poljoprivrednog zemljišta u južnoj Ukrajini, što je štetilo proizvodnji hrane i ukrajinskoj ekonomiji.
Čini se da mnogi od ovih napada krše Ženevske konvencije i druge međunarodne sporazume koji zabranjuju napade na civilnu vodnu infrastrukturu tokom rata, rekao je Gleick.
Najnoviji podaci pokazuju da je na Bliskom istoku od početka 2022. zabeleženo 107 sukoba oko vode, od kojih je oko 60 odsto uključivalo incidente između Izraelaca i Palestinaca.
U različitim slučajevima na Zapadnoj obali, izraelske vojne snage su uništile bunare i vodovodne sisteme u vlasništvu Palestinaca. Izraelski doseljenici su demolirali rezervoare za vodu i cevi koje pripadaju Palestincima i preuzeli kontrolu nad bunarima i izvorima vode.
Palestinci su se više puta sukobljavali sa izraelskim trupama u sporovima oko bunara i izvora, uključujući slučaj u kojem je izbilo nasilje nakon što su trupe sprečile Palestince da iskopaju bunar.
Budući da istraživači tek treba da analiziraju izveštaje o sukobima tokom poslednjih šest meseci, oni nemaju detaljne informacije o nasilju vezanom za vodu u tekućem ratu između Izraela i Hamasa.
Na Zapadnoj obali, incidenti koji uključuju uništavanje voćnjaka, sistema za navodnjavanje i rezervoara za vodu dešavaju se godinama, „ali su se mnogo povećali u poslednje dve godine“, rekao je Morgan Šimabuku, viši istraživač na Pacifičkom institutu.
Na drugim mestima na Bliskom istoku, došlo je do smrtonosnih borbi oko kontrole nad izvorima vode u Jemenu, bombardovanja vodovodne infrastrukture u Siriji i sukoba tokom protesta zbog nedostatka vode u Iraku.
Šimabuku je rekao da će napori za ublažavanje sukoba zahtevati „zaštitu civilne vodne infrastrukture i resursa i razvoj struktura upravljanja vodama koje su pravedne i pravične“.
U drugim regionima pojavili su se različiti obrasci nasilja. U Latinskoj Americi, stotine aktivista za zaštitu životne sredine je ubijeno poslednjih godina, uključujući mnoge aktiviste starosedelaca.
U jednom od najzloglasnijih slučajeva, aktivistkinja starosedelačkog stanovništva Hondurasa Berta Kaseres ubijena je 2016. godine nakon godina pretnji zbog njenog rada da zaustavi projekat brane na reci Gvalkarki.
U poslednjih nekoliko godina bilo je mnogo više ubistava. Oni navedeni u bazi podataka uključuju ubistva honduraškog aktiviste koji je protestovao zbog otvorenog rudnika 2020. godine, aktivistu iz Hondurasa koji se borio protiv nove brane na reci Ulua 2021. i aktivistu u Kuernavaki u Meksiku, koji je predvodio proteste zbog neadekvatne usluge vode.
U različitim slučajevima, rekao je Šimabuku, starosedeoci su bili uključeni u nasilne sukobe oko zaštite vode i zemljišta u kojima „korporativni subjekti koje podržava vlada vrše nasilje“.
„Mnogi od njih su ljudi koji štite vodu, jer ne žele da se gradi brana, ne žele da im se unište šume i njihove reke“, rekao je Šimabuku.
Gleick je rekao da je jedan od ciljeva praćenja podataka o sukobima da se rasvijetli veze između vode i mira i sigurnosti.
„Razumevanje onoga što pokreće ove događaje može nam pomoći da razvijemo strategije za smanjenje rizika od nasilja nad vodom“, rekao je Gleick.
Istorija sukoba vezanih za vodu i nedavni porast nasilja su među temama koje Gleick analizira u svojoj knjizi „Tri doba vode: praistorijska prošlost, ugrožena sadašnjost i nada za budućnost“.
U njemu Gleick predstavlja opsežno i pomno istraženo ispitivanje odnosa ljudi prema vodi kroz istoriju, od drevne Mesopotamije do sadašnjosti, i deli viziju punu nade o tome kako društva mogu da se pozabave izazovima vode i krenu ka održivijoj budućnosti.
On poziva na novo razmišljanje i pristupe za rješavanje problema nedostatka pristupa vodi, pogoršanja zagađenja, preplavljenih rijeka i vodonosnih slojeva i urušavanja ekosistema. On takođe predviđa mirnu budućnost u kojoj se sukobi rešavaju na miran način, a nasilje povezano sa vodom bledi.
Gleick prati istoriju sukoba do prvog poznatog rata oko vode pre skoro 4.500 godina između drevnih sumerskih gradova-država Lagaš i Uma u današnjem južnom Iraku. Istorija sukoba je uklesana u glinene ploče i krečnjačke spomenike koje su arheolozi iskopali u poplavnim ravnicama reka Tigris i Eufrat.
On govori o drugim sukobima oko vode kroz vekove, uključujući nedavni primer sirijskog građanskog rata, koji je zapaljen 2011. godine mešavinom faktora uključujući gnev na represivnu vladu, godine suše i pogoršanje uticaja klimatskih promena.
Gleick piše da se danas nasilje izazvano vodom pogoršava širom sveta iz razloga uključujući „slabe ili korumpirane vlade i zakone o vodama, neravnomeran pristup oskudnoj vodi, neravnomernu raspodelu prava na vodu i ekstremne suše koje ugrožavaju zdravlje i stabilnost ekonomija i zajednica .“
Gleick kaže da veruje da „baš kao što je voda bila izvor sukoba i nasilja, ona može biti izvor mira, saradnje i održivog razvoja“.
On je to opisao kao pokušaj da se izbegne vrsta distopijske budućnosti borbe oko vode koja je prikazana u filmovima kao što je „Mad Mak“.
Gleick je istakao da je u prošlosti bilo krvoprolića oko vode u zapadnim Sjedinjenim Državama, uključujući sukob između rančera 1892. u okrugu Džonson, Vajo.
U bazi podataka ima nekoliko nedavnih sukoba u SAD. Deo razloga zašto je takvo nasilje izbledelo, rekao je Glejk, jeste to što su američki zakoni i institucije jači nego što su nekada bili.
„Prešli smo na sudove“, rekao je Gleick. „I dok je još uvek previše sukoba oko vode, svađa oko stvari sa advokatima je bolja nego svađa oko stvari oružjem.
Globalno, mnogi sukobi izazvani vodom dešavaju se tamo gde su institucije slabe, upravljanje vodama loše, prava na vodu su sporna ili se zakoni nepravedno primenjuju. Rešenje je, kako je rekao, „da se osigura da svi imaju pristup bezbednoj vodi i kanalizaciji, osnovnim potrebama i da su jake institucije za podelu i raspodelu vodnih resursa i rešavanje sporova oko vodnih resursa”.
Gleick u knjizi piše da se naše doba, koje on naziva Drugim dobom vode, privodi kraju u nizu kriza. On nudi svoju viziju kako da se krene ka održivijem i mirnijem trećem dobu vode, pozivajući na višestruka rešenja, kao što je okončanje „siromaštva vode“ za mnoge koji nemaju pristup bezbednoj vodi, sprovođenje „revolucije efikasnosti“ u vodi korišćenje, reformisanje vodnih institucija i postizanje većeg broja sporazuma o podeli vode među zemljama.
„Sveobuhvatna tačka je da ono što se čini kao rastući trend nasilja povezanog sa vodom je simptom široke krize vode sa kojom se suočavamo“, rekao je Gleick. „Ali to je takođe prilika da se pozabavimo osnovnim problemima siromaštva u vodi, siromašnih institucija, slabog upravljanja, nejednakog pristupa vodi i neadekvatno sprovodenih zakona o vodama. I ako možemo da se pozabavimo tim izazovima, zaista imamo priliku da smanjimo nasilje povezan sa problemima vode.“
