Pedro de la Kruz stoji pored svog nasukanog čamca i moli se svom Bogu, podižući ruke i uznemireno se moleći da kiša napuni jezero Titikaka, ogromnu vodu na nadmorskoj visini koja oduzima dah u Andima na granici između Bolivije i Perua.
„Dragi Bože, učini da pada još kiše“, kaže 74-godišnjak, pozivajući se na Pačamamu, Majku Zemlju za starosedeoce u regionu. „Pomozite nam, molim vas, ovde smo sasušeni… Neka pljuskovi kiše dođu… Oče nebeski, smiluj se.“
De la Kruz, bivši državni službenik, govorio je na ajmari, svom maternjem jeziku, dok je istraživao ono što je nekada bila obala jezera Titikaka, nekih 45 milja (77 kilometara) zapadno od glavnog grada La Paza.
Vode jezera Titikaka su na 10 inča (25 centimetara) od svog najnižeg nivoa svih vremena, što je rekord postavljen 1996. godine, kaže za AFP glavni prognostičar bolivijske meteorološke službe (Senhami) Lusija Volper.
Duž onoga što je nekada bilo 700 milja obale jezera, sada se vide čamci nasukani na suvom i pristaništa siročadi koja se protežu nad nepostojećom vodom.
Nizak nivo znače da ribe koje se obično mreste blizu obale sada nisu u stanju, i to navodi Edvina Katarija, 43-godišnjeg ribara, da razmišlja o pitanju.
„Pa gde će riba da se mresti?“ pita Katari.
Bolivijski Senhami meri nivoe vode u jezeru od 1974. godine.
Na najvišoj tački 1986. godine, nivoi vode su dostigli 12 stopa viši nego danas, dostižući vrhunac na 12.504,2 stopa (3.811 metara) nadmorske visine. Ali 1996. godine pali su na 12.491,4 stopa iznad nivoa mora.
Volper kaže da je pad nivoa vode „rezultat klimatskih promena“ i da izgledi nisu dobri.
„Veoma je verovatno da nastavljaju da padaju sve dok ne pogode još niže nivoe“, kaže ona.
Satelitska anketa još uvek nije napravljena da bi se videlo koliko se jezero Titikaka, koje je nekada imalo površinu od 3.200 kvadratnih milja (8.300 kvadratnih kilometara), smanjilo.
To je najviše od najvećih svetskih jezera i jedno je od najvećih u Južnoj Americi, posle venecuelskog jezera Marakaibo (koje je zapravo povezano sa Karipskim morem) i brazilske Lagoa dos Patos, priobalne lagune.
Nivo jezera Titikaka „progresivno se smanjuje zbog mnogih meteoroloških, hidroloških i klimatskih faktora“, objašnjava Valper, koji naglašava da „ima manje padavina“.
„Tokom godina, svaki fenomen, bilo da je El Ninjo i/ili La Ninja, predstavljao je distorziju u svojim parametrima i faktorima“, ističe ona, objašnjavajući karakteristike ovih događaja — povezanih sa kišama ili sušama — tokom vremena.
Padavine i dotok u jezero iz peruanskih reka „nisu bili dovoljni da generišu normalne poraste u vremenima kiše“, kaže ona.
El Ninjo je prirodni klimatski događaj, generalno povezan sa povišenim temperaturama, sušom u nekim delovima sveta i obilnim kišama u drugim. La Ninja, s druge strane, izaziva suprotne efekte, posebno pad temperature.
Drugi stresovi utiču na jezero. Jako je zagađen otpadom iz grada El Alta, metropole od milion ljudi u ovoj zemlji bez izlaza na more. Pored toga, neselektivni ribolov je desetkovao vrste.
Pošto je pad nivoa vode povezan sa klimatskim promenama, rešenje je „globalno pitanje“, dodaje Volper.
Nedavni samit Organizacije sporazuma o saradnji Amazona (ACTO) u Brazilu ponovo je potvrdio poziv industrijalizovanim zemljama da ispune svoja obećanja o ekonomskim resursima za finansiranje akcija protiv klimatskih promena.
Ali u selima oko jezera Titikaka, došlo je do očaja da se nivoi vode nikada neće vratiti u normalu u najvišem plovnom moru na svetu.
„Ako nema vode, ako nema kiše, nećemo moći da živimo“, uznemiruje De la Kruz.
