Kako je upotreba kanabisa postala legalna u mnogim američkim državama za medicinsku ili rekreativnu upotrebu, stavovi Amerikanaca o drogi su možda postali ružičasti.
U stvari, novi izveštaj otkriva da više od 44% odraslih sada veruje da je pušenje trave svaki dan bezbednije od udisanja duvanskog dima. Međutim, takva percepcija je u suprotnosti sa naukom i mogla bi imati ozbiljan uticaj na javno zdravlje.
Nalazi su objavljeni onlajn 11. avgusta u JAMA Network Open.
„Istraživanje koje je objavljeno zapravo sugeriše da postoji mnogo preklapanja u pogledu toksina i kancerogena koji se nalaze u [i] kanabisu i u duvanskom dimu“, primetila je autorka studije dr Bet Koen, profesorka medicine na Univerzitetu. Univerzitet Kalifornije, Medicinski fakultet u San Francisku. „Ono što smo naučili u poslednjih nekoliko godina deluje više zabrinjavajuće, a ne manje zabrinjavajuće.
Za ovu studiju koja je uključivala više od 5.000 odraslih, istraživači su se fokusirali na percepciju javnosti o pušenju ove dve supstance, koristeći podatke od 2017. do 2021. godine.
Mnogi od anketiranih smatraju da je svakodnevno pušenje kanabisa bezbednije od svakodnevnog pušenja duvana. Dok je oko 37% mislilo da je bezbednije u 2017. godini, taj broj je porastao na 44% do 2021. godine.
Istraživači su primetili sličan obrazac za pasivno pušenje, sa 35% smatra da je pasivni dim kanabisa bezbedniji od duvanskog dima u 2017, u poređenju sa 40% u 2021.
Realnost je da dim bilo koje vrste nije dobar za vaša pluća, naglasili su autori studije.
„Osećam se kao da je jedna od zabluda da su, pa, cigarete loše za vas jer u njima ima svih ovih hemikalija, i to je apsolutno tačno. To je deo zašto su loše za vas. Ali zaista veliki deo štete od cigareta je jednostavno to što su materijal koji se sagoreva i vi udišete taj dim“, objasnio je Koen.
Čvrste materije koje stvara dim mogu dospeti duboko u pluća, rekao je Koen.
Iako studija nije pitala ljude zašto su imali takve percepcije, istraživači imaju neke teorije.
Jedna je da se duvanski dim proučava mnogo duže nego dim kanabisa, i da je uložen veliki trud javnog zdravlja da se ljudi edukuju o opasnostima duvana. Jednostavno ne postoji ista količina podataka o kanabisu, delimično zato što je još uvek nezakonito na saveznom nivou, što istraživanje čini izazovom.
Kanabis je trenutno legalan za medicinsku upotrebu u 38 država i rekreativno u 23 države, zajedno sa dve teritorije i Vašingtonom, DC, prema Nacionalnoj konferenciji državnih zakonodavnih tela.
U međuvremenu, kako je duvan sve više ograničen, a države ili lokalne samouprave ograničavaju gde osoba može da puši, kanabis je sve više legalizovan.
To što može imati neke zdravstvene koristi od upotrebe kanabisa u određenim oblicima čini problem više sivim nego sa duvanom, dodala je ona.
„Mislim da me zbog svih tih razloga nije iznenadilo što više ljudi daje prednost kanabisu u odnosu na duvan. Mislim da me je iznenadilo da se ta percepcija vremenom povećavala, da u poređenju sa duvanom, sve više ljudi biraju dim kanabisa kao bezbednije. I opet, govorimo samo o dimu“, rekao je Koen.
Studija je takođe otkrila da su ljudi koji su bili mladi, od 18 do 29 godina, skloniji stavu da je kanabis sigurniji u poređenju sa ispitanicima koji su imali 60 ili više godina. Biti neoženjen je takođe više odgovarao stavu da je kanabis sigurniji. Oni koji su bili u penziji imali su manje šanse da se okrenu ka stavu da je kanabis sigurniji od onih koji su radili.
Dr Albert Rico, glavni medicinski službenik Američkog udruženja za pluća, rekao je da misli da postoji razlog zašto se percepcija razlikuje u zavisnosti od starosti.
„Mislim da je glavni razlog što ga sve slobodnije koriste mlađi ljudi koji osećaju da je to deo onoga što njihova generacija može da uradi. Ali, takođe, mislim da je činjenica da se sve više legalizuje još jedan razlog “, rekao je Rico. „I mislim da ljudi moraju da shvate, samo zato što je legalno ne znači da je bezbedno. To nije legalizovano iz bezbednosnih razloga. Tako je napravljeno zbog preferencija i odluka ljudi.“
Rico je takođe primetio opasnosti od udisanja bilo čega što izaziva upalu u disajnim putevima.
„Nemamo dugoročne studije koje bi pokazale efekte HOBP [hronične opstruktivne bolesti pluća] ili raka, ali smo zabrinuti da je veoma sličan način na koji su nam bile potrebne godine da shvatimo da je duvan doveo do , sa određenom naukom, doveo je do stvari poput raka i razvoja HOBP“, dodao je Rico.
Nalazi ukazuju na potrebu za više edukacije o uticaju pušenja kanabisa.
„Javne zdravstvene agencije poput Američkog udruženja za pluća treba da udvostruče napore u obrazovanju i podizanju svesti o potencijalnim problemima pušenja kanabisa“, rekao je Rico.
To bi moglo značiti da se poruke ciljaju na mlade ljude i njihove roditelje.
Takođe će biti važno da se olakša proučavanje pušenja kanabisa, rekao je Koen.
Uprkos nekim ograničenjima u pogledu mogućnosti istraživanja upotrebe kanabisa, Koen je naveo niz studija na životinjama koje su pokazale štetu i od kanabisa i od duvanskog dima.
Jedna studija na pacovima iz 2016. godine otkrila je slične štetne kardiovaskularne efekte i marihuane i duvana. U drugom izveštaju, objavljenom u novembru 2022. godine, otkriveno je da su ove životinje povećane osetljivosti na srčanu aritmiju od obe vrste izloženosti.
„Ali mislim da sa ovim što trenutno imamo, svakako imamo dovoljno da budemo zabrinuti i da kažemo da ovo definitivno nije bezopasno i da postoji rizik“, rekao je Koen. „I mislim da je to ono što treba da prenesemo ljudima. Odrasli mogu da donose odluke o svom zdravlju i zdravstvenom ponašanju. Mi samo želimo da donose informisane odluke.“