Vijetnamski agenti možda stoje iza globalne kampanje špijunskog softvera koja cilja zvaničnike, civilno društvo i novinare širom sveta koristeći malver proizveden u EU, saopštila je u ponedeljak Amnesti internešenel.
Nevladina organizacija je u izveštaju opisala kako je nalog povezan sa Vijetnamom na Tviteru, sada Ks, pokušao da zarazi telefone desetina ljudi i institucija – uključujući vijetnamske novinare u inostranstvu, zvaničnike EU i SAD i predsednika Tajvana Cai Ing-vena – malverom pod nazivom Predator.
Amnesti je sarađivao sa medijima i stručnjacima za sajber bezbednost na istrazi softvera Predator, koji se prodaje od strane saveza kompanija sa francuskim i izraelskim vezama i bazama širom Evrope.
Malver, poput špijunskog softvera Pegasus izraelske firme NSO koji je izazvao globalni skandal 2021. godine, preuzima kontrolu nad kamerom i mikrofonom zaraženog telefona, pretvarajući ga u džepnog špijuna.
Francuski informativni list Mediapart, koji je početnu priču objavio prošle nedelje u zajedničkoj istrazi sa nemačkim magazinom Spiegel, rekao je da je Predator prodat vladama od Egipta do Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Pakistana.
Malver je takođe pronađen na telefonima egipatskog aktiviste i grčkog novinara još 2021. godine, navodi se u novinskim izveštajima.
Amnesti je rekao da je takva tehnologija nadzora suštinski nedosledna sa ljudskim pravima.
Službenica za zastupanje Amnestije Katia Rouk rekla je za AFP da EU „potpuno ne uspijeva“ da reguliše ovaj sektor.
„Pozivamo na zabranu ovog softvera i moratorijum na sve ostale softvere za nadzor“, rekla je ona.
Malver je prodat nekome u vijetnamskom Ministarstvu javne bezbednosti 2020. godine za 5,6 miliona evra (5,9 miliona dolara), navode Mediapart i Amnesti.
Istrage „sugerišu da agenti vijetnamskih vlasti ili osobe koje deluju u njihovo ime možda stoje iza špijunske kampanje“.
Nije jasno da li je kampanja, za koju je Amnesti rekao da je ciljala više od 50 pojedinaca i institucija između februara i juna ove godine, uspela da zarazi bilo koju metu.
Predator je prvobitno kreirala severnomakedonska firma po imenu Citrok, navodi Amnesti u svom izveštaju objavljenom u ponedeljak pod nazivom „Dosijei Predatora: Uhvaćeni u mreži“.
Tehnologiju je na kraju plasirala Intelleka grupa, koju je Amnesti opisao kao „kompleksnu, transformišuću grupu međusobno povezanih kompanija“ koju je osnovao bivši izraelski vojnik i inkorporirao u Irskoj.
Intelleka je kasnije formirala savez sa francuskom krovnom grupom Neka za plasiranje špijunskog softvera u, kako je Spiegel rekao, verovatno „jedan od najmisterioznijih i najopasnijih poduhvata u Evropi“.
U julu su SAD stavile na crnu listu i Citrok i Intelleka, upozoravajući da njihov softver „ugrožava privatnost i bezbednost pojedinaca i organizacija širom sveta“.
