Vatikanski muzeji su u četvrtak zvanično ponovo otvorili svoje afričke i američke etnografske kolekcije izlaganjem zamršeno restauriranih paravana od ruandske rafije koje su katolički misionari poslali u Vatikan na izložbu 1925. godine, piše AP.
Izložba u Etnološkom muzeju Anima Mundi predstavljala je naučnu prezentaciju procesa restauracije kao i istraživanja koja su mu prethodila, uz konsultacije sa sopstvenim etnografskim muzejom Ruande, diplomiranim studentom UCLA i belgijskim Kraljevskim muzejom za Centralnu Afriku. Došlo je kada se etnografski muzeji u Evropi i Severnoj Americi bore sa zahtevima starosedelačkih grupa i bivših kolonija da vrate artefakte koji datiraju iz kolonijalnih vremena.
Sveštenik Nikola Mapeli, kustos muzeja Anima Mundi, odbio je da komentariše pozive na restituciju sopstvenih etnografskih fondova Vatikana, rekavši da su to pitanja za rukovodstvo muzeja. Govoreći za Asošijeted pres tokom posete novoj izložbi, on je primetio da je Vatikan prošle godine vratio tri mumije u Peru i ljudsku glavu u Ekvador 2017.
Direktorka muzeja, Barbara Jata, nije se osvrnula na to pitanje u svom obraćanju na otvaranju, ali je istakla ono što je rekla da je Anima Mundi posvećena transparentnosti i „dijalogu sa različitim kulturama“.
Ona je rekla da je otkrivanje ruandskih panoa trenutak za proslavu ponovnog otvaranja afričkog i američkog dela muzeja, kao i 50. godišnjicu prenosa celokupne kolekcije u same Vatikanske muzeje.
Pitanje vatikanske etnografske zbirke dospelo je u centar pažnje prošle godine, kada su grupe starosedelaca iz Kanade došle u Vatikan da dobiju izvinjenje od pape Franje za kanadski školski sistem rezidencijalnih škola koji vodi crkva.
Kanadska komisija za istinu i pomirenje saopštila je da je politika nasilnog uklanjanja domorodačke dece iz njihovih porodica u pokušaju da ih asimiluje u hrišćansko, kanadsko društvo predstavljala „kulturni genocid“. Delegacije Prvih nacija, Metisa i Inuita posetile su Anima Mundi i prikazano im je nekoliko domorodačkih predmeta u kolekciji, a predstavnici su kasnije rekli da žele da im se vrate, ili u najmanju ruku da imaju pristup njima kako bi istraživači starosedelaca mogli da ih proučavaju.
Vatikan je dugo insistirao na tome da osnova njegove etnografske zbirke potiče od „poklona“ papi Piju KSI, koji je 1925. godine priredio ogromnu izložbu u vatikanskim baštama kako bi proslavio globalni domet crkve, njene misionare i živote domorodačkih naroda. evangelizovani. Katolički misionari širom sveta slali su mu artefakte, ali neki istraživači danas postavljaju pitanje da li su autohtoni narodi zaista mogli da pristanu na takve „darove“ s obzirom na dinamiku moći tog vremena.
Informativne oznake na novim eksponatima naglašavaju stav Vatikana. Kanadska etiketa, na primer, glasi: „Postoji duga tradicija poklona koje su domorodački narodi Kanade slali papama“, uz napomenu da je kapu za glavu na izložbi Franji za vreme njegovog putovanja u Kanadu 2022. dao šef Vilton Litlčajld.