Nova studija Univerziteta u Upsali istražila je kako su sveobuhvatni redovi koji su se stvorili tokom švedskih izbora 2022. godine negativno uticali na izlaznost birača. Ukupno, izlaznost je pala za tri procentna poena. 87 odsto stanovništva glasalo je 2018. godine, što je palo na 84 odsto 2022. godine.
„Jedan od temelja demokratije je princip da svi građani treba da imaju pune i jednake mogućnosti da daju svoj glas. Učešće na izborima stoga ne bi trebalo da zahteva više vremena i resursa nego što je potrebno. Želeli smo da ispitamo kako je neobično rasprostranjeno čekanje u redu 2022. godine uticalo na sklonost glasanju“.
„Studija je važna i u smislu kako razumemo ponašanje birača i diskusije o tome kako je švedski izborni sistem dizajniran“, primećuje Aksel Kronert, docent političkih nauka i jedan od istraživača koji stoje iza studije.
Nedostaju studije o tome kako redovi utiču na izlaznost u zemljama poput Švedske, koje tradicionalno imaju veoma visok odziv birača. Nekoliko studija u drugim zemljama pokazalo je da dugi redovi na biračkim mestima mogu da uplaše birače koji žele da glasaju. U Švedskoj su dugi redovi istorijski bili neuobičajeni, ali su tokom opštih izbora 2022. dolazili izveštaji o značajnim redovima.
Istraživači su ispitali kako se promenila izlaznost birača u izbornim okruzima koji su imali problema sa značajnim redovima na dan izbora, u poređenju sa drugim uporedivim okruzima bez problema sa redovima. Za merenje formiranja redova koriste se informacije o tome koliko kasno su izborni okrugi u 20 najvećih opština morali da ostanu otvoreni pre nego što je poslednji glasač u redu dao svoj glas, u kombinaciji sa informacijama o redovima tokom izbornog dana od upitnika do osoblja biračkog mesta. u tri veće opštine.
„Odgovori osoblja na biračkim mestima podržavaju relativno snažnu ideju da je kasno zatvaranje generalno povezano sa problemima čekanja u redovima na dan izbora“, primećuje Markus Osterman, istraživač u Ministarstvu vlade, takođe istraživač koji stoji iza studije.
Rezultati dosledno pokazuju da je pad izlaznosti birača od 2018. bio veći u okruzima koji su imali problema sa redovima nego u uporedivim okruzima bez redova. Značaj redova za smanjenje izlaznosti birača procenjuje se na oko jedan procentni poen u okruzima pogođenim redovima. Istraživači su takođe primetili znake efekata prelivanja, odnosno, pitanja čekanja u čekanju koja su se pojavila u jednom izbornom okrugu, takođe negativno utičući na izlaznost u susednim izbornim jedinicama.
„Međutim, rezultati pokazuju da su neki od birača koji su se uzdržali od glasanja na svom redovnom biračkom mestu umesto toga izabrali da odu na prevremeno biračko mesto koje je bilo otvoreno na dan izbora“, primećuje Kronert.
Sve u svemu, međutim, studija pokazuje da je problem čekanja bio relativno ograničen. Od 40 posto izbornih okruga u zemlji uključenih u studiju, samo oko 3 posto je trebalo da ostane otvoreno više od 15 minuta nakon uobičajenog vremena zatvaranja.
Iz tog razloga, procena istraživača je da je ukupni efekat redova na izlaznost birača u Švedskoj bio marginalan. Čak ni najveća procena u studiji ne sugeriše da efekat prelazi 0,25 procentnih poena, odnosno najviše jednu dvanaestinu ukupnog smanjenja u zemlji od tri procentna poena između 2018. i 2022. godine.
Jedan zaključak koji su istraživači izveli u studiji je da rizik od posledica problema čekanja treba shvatiti ozbiljno.
„Naši rezultati pokazuju da čak i u Švedskoj, gde se pretpostavlja da mnogi glasaju iz navike ili osećanja dužnosti, postoje ograničenja koliko dugo su birači spremni da čekaju u redu. U opštinama pogođenim redovima, postoji osnova da se razmotri više glasačkih kutija. , povećan broj zaposlenih i proširene mogućnosti za prevremeno glasanje na dan izbora, na primer.Ako su redovi 2022. godine stvorili sliku među biračima da je potrebno mnogo vremena da se glasa na švedskim izborima, postoji rizik da će manji broj učestvovati na budućim izborima takođe“, dodaje Osterman.
