Istraživanje pokazuje da su emisije iz brodova uticale na učestalost munja. Nakon uvođenja novih regulativa, učestalost munja se prepolovila. Ova otkrića mogu pomoći u razumevanju uticaja ljudskih aktivnosti na vremenske pojave.
Kada pogledate mapu munja u blizini luke Singapur, primetićete neobičnu liniju intenzivne aktivnosti munja iznad najprometnijih pomorskih puteva na svetu. Istraživanje je pokazalo da munje reaguju na brodove, odnosno na sitne čestice koje oni ispuštaju. Koristeći podatke iz globalne mreže za detekciju munja, istraživači su proučavali kako izduvni gasovi iz brodova utiču na učestalost munja.
Tokom decenija, emisije iz brodova su se postepeno povećavale kako je globalna trgovina rasla. Međutim, 2020. godine, nove međunarodne regulative smanjile su emisije sumpora iz brodova za 77 procenata. Istraživanje koje je nedavno objavljeno pokazuje da je učestalost munja iznad pomorskih puteva opala za polovinu gotovo preko noći nakon što su regulative stupile na snagu.
Ovaj neplanirani eksperiment pokazuje kako su oluje, koje mogu biti visoke i do 10 milja, osetljive na emisiju čestica koje su manje od zrna peska. Reaktivnost munja na ljudsko zagađenje pomaže nam da se približimo razumevanju dugotrajne misterije: U kojoj meri, ako uopšte, su ljudske emisije uticale na oluje?
Aerosolne čestice, poznate i kao čestice u vazduhu, su svuda oko nas. Neke se podižu vetrom ili se proizvode iz bioloških izvora, kao što su tropske i borealne šume. Druge se generišu ljudskom industrijskom aktivnošću, kao što su transport, spaljivanje u poljoprivredi i proizvodnja.
U jednom litru vazduha – otprilike veličine boce vode – može biti desetine hiljada sitnih suspendovanih čestica. U zagađenom gradu može biti miliona čestica po litru, većinom nevidljivih golim okom. Ove čestice su ključni sastojak u formiranju oblaka, služeći kao semena ili nukleusi za kondenzaciju vodene pare u kapljice oblaka.
U plitkim oblacima, kao što su kumulusi koje možete videti na sunčanom danu, više semena čini oblak svetlijim, jer povećanje površine kapljica raspršuje više svetlosti. Međutim, u olujnim oblacima, dodatne kapljice se smrzavaju u ledene kristale, što otežava određivanje uticaja aerosolnih čestica na oluje. Smrzavanje kapljica oblaka oslobađa latentnu toplotu i uzrokuje da se led raspada.
Ne možemo generisati oluju u laboratoriji, ali možemo proučavati slučajni eksperiment koji se odvija u najprometnijem pomorskom koridoru na svetu. Brodovi koji često imaju motore visoke tri sprata i sagorevaju viskozni lož ulje, emituju velike količine čađi i sumpornih čestica.
Pomorski putevi u blizini luke Singapur su najprometniji na svetu – otprilike 20 procenata svetskog bunkerskog ulja, koje koriste brodovi, kupuje se tamo. Kako bi se smanjila toksičnost za ljude u blizini luka, Međunarodna pomorska organizacija – agencija Ujedinjenih nacija koja nadgleda pravila i bezbednost u pomorstvu – počela je da reguliše emisije sumpora 2020. godine.
Na luku Singapur, prodaja goriva sa visokim sadržajem sumpora opala je sa skoro 100 procenata brodskog goriva pre regulative na 25 procenata nakon, zamenjena gorivima sa niskim sadržajem sumpora. Ali kakve veze imaju emisije iz brodova sa munjama?
Naučnici su predložili nekoliko hipoteza kako bi objasnili korel
