Agencije Ujedinjenih nacija upozorile su da se električni i elektronski otpad gomila širom sveta, dok su stope reciklaže i dalje niske i verovatno će još više pasti.
Agencije definišu „e-otpad“ kao svaki odbačeni uređaj sa utikačem ili baterijom, uključujući mobilne telefone, elektronske automobile i igračke, televizore, e-cigarete, laptop računare i solarne panele.
U novom izveštaju objavljenom u sredu, Međunarodna unija za telekomunikacije Ujedinjenih nacija i istraživačka grupa UNITAR navode da je oko 62 miliona tona „e-otpada“ generisano 2022. godine, dovoljno da se popune prikolice za traktore koje bi mogle da budu poređane od branika do branika oko globus. Na putu je da dostigne 82 miliona tona do 2030. godine.
Metali — uključujući bakar, zlato i gvožđe — činili su polovinu od 62 miliona tona, ukupne vrednosti oko 91 milijardu dolara, navodi se u izveštaju. Plastika je činila 17 miliona tona, a preostalih 14 miliona tona uključuje supstance poput kompozitnih materijala i stakla.
UN kažu da je nešto više od 22% mase e-otpada pravilno prikupljeno i reciklirano 2022. Očekuje se da će do kraja decenije pasti na 20% zbog „zapanjujućeg rasta“ takvog otpada zbog veće potrošnje, ograničene mogućnosti popravke, kraći životni ciklus proizvoda, rastuća „elektronizacija“ društva i neadekvatna infrastruktura za upravljanje e-otpadom, navode agencije.
Rekli su da neki od odbačenih elektronskih uređaja sadrže opasne elemente poput žive, kao i retke zemne metale koje žele proizvođači tehnološke industrije. Trenutno se samo 1% potražnje za 17 minerala koji čine retke metale podmiruje recikliranjem.
Otprilike polovina ukupnog e-otpada nastaje u Aziji, gde nekoliko zemalja ima zakone o e-otpadu ili ciljevima sakupljanja, navodi se u izveštaju. Stope reciklaže i sakupljanja dostižu 40% u Evropi, gde je proizvodnja otpada po glavi stanovnika najveća: skoro 18 kilograma (39 funti). U Africi, koja generiše najmanje od bilo kog od pet velikih globalnih regiona, stopa recikliranja i sakupljanja se kreće na oko 1 odsto.
„Najnovija istraživanja pokazuju da će globalni izazov koji predstavlja e-otpad samo rasti“, rekao je Cosmas Luckison Zavazava, šef ITU biroa za razvoj telekomunikacija. „S obzirom na to da manje od polovine sveta primenjuje i sprovodi pristupe za rešavanje problema, ovo podiže uzbunu za jake propise koji će povećati sakupljanje i recikliranje.“
Za neke, e-otpad predstavlja način da zarade novac prekapajući po smeću u zemljama u razvoju kako bi pronašli željene proizvode, uprkos zdravstvenim rizicima.
Na deponiji Dandora gde završava smeće sakupljeno iz glavnog grada Kenije Najrobija — iako ga je sud proglasio punim pre više od jedne generacije — sakupljači otpada pokušavaju da zarade za život sakupljajući smeće za e-otpad koji se može prodati preduzećima kao recikliran materijal.
Stiv Okot se nada da se tok nastavi kako bi mogao da zaradi, ali zna za rizike.
„Kada e-otpad dođe ovamo, sadrži prah koji utiče na moje zdravlje“, rekao je on i dodao da kada se elektronski uređaji zagreju, ispuštaju gasove i da „ne može da dođe na posao zbog problema sa grudima“.
Međutim, Okoth je rekao da nemaju druge opcije: „Sada smo navikli na dim jer ako ne idete na posao nećete jesti.“
Postrojenja za reciklažu, poput VEEE centra u Najrobiju, imaju sabirne tačke širom Kenije, gde ljudi mogu bezbedno da se otarase stare električne opreme.
„Mi vršimo popis artikala“, rekla je Ketrin Vasolija, glavni operativni direktor VEEE-a, da proverimo podatke o dostavljenim uređajima i da ih obrišemo. Zatim testiraju svaki da bi procenili da li se „može ponovo koristiti ili ponovo koristiti“.
Stručnjak za e-otpad Džordž Masila brine o uticaju elektronskog otpada na tlo.
„Kada imate sav ovaj e-otpad — bilo na deponijama ili nemilosrdno deponovan bilo gde drugde — to bi moglo da ima velike posledice po zemljište“, rekao je Masila. „Svake godine pada kiša i voda teče i privlači sve ove elemente koji se talože u životnu sredinu. Voda se kontaminira.“
Rekao je da su veća reciklaža i ponovna upotreba takvih materijala „neke od stvari koje treba da razmotrimo“.
