KIJEV – Ukrajinski parlament izglasao je u utorak da proglasi Čečensku Republiku Ičkeriju „privremeno okupiranom od Rusije” u rezoluciji koja će sigurno naljutiti Moskvu, koja zauzima liniju nulte tolerancije na bilo kakve razgovore o separatizmu unutar svojih granica, preneo je Rojters.
Ičkerija je istorijsko ime ruskog južnog regiona Čečenije koji je bio razoren u dva krvava rata između ruskih trupa i čečenskih separatista nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Većinski muslimanski region sada vodi Ramzan Kadirov, bivši vojskovođa koji je izašao iz razaranja i, uz podršku Kremlja i ogromne finansijske podrške Čečeniji, sada sebe opisuje kao vojnika predsednika Vladimira Putina.
Kadirov se pojavio kao jedan od najotvorenijih ruskih jastrebova tokom njenog osmomesečnog rata u Ukrajini, koji je ubio desetine hiljada, raselio milione i uništio male i gradove.
Većina ukrajinskih poslanika glasala je u utorak za rezoluciju koja „priznaje čečensku republiku Ičkeriju kao teritoriju koju je Ruska Federacija privremeno okupirala kao rezultat oružane agresije koja je u suprotnosti sa Statutom UN“.
Ukrajina koristi isti jezik – „privremeno okupirana“ – da opiše delove ukrajinske teritorije koje su zauzele ruske snage 2014. i nakon ovogodišnje invazije.
U rezoluciji poslanika se osuđuju ratni zločini koje je Rusija počinila u dva čečenska rata nakon raspada Sovjetskog Saveza, kao i drugi istorijski zločini počinjeni u 19. i 20. veku.
Ukrajinski parlament sa 450 poslanika, koji je nastavio da funkcioniše iza zatvorenih vrata uprkos ruskim napadima na prestonicu Kijev i druge gradove, saopštio je da je 290 poslanika glasalo za usvajanje rezolucije.
Parlament u Ukrajini poznat kao Vrhovna rada saopštio je da su glasanju prisustvovala 352 poslanika.
Moskva je ranije ovog meseca proglasila četiri delimično okupirana ukrajinska regiona – Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson – za deo Rusije nakon što je održala ono što su Kijev i Zapad opisali kao prinudne, lažne referendume.
Rezolucija ukrajinskog parlamenta odražava duh strastvenog govora koji je prošlog meseca održao predsednik Vladimir Zelenski, u kojem je pozvao ruske etničke manjine da se odupru potezu Kremlja da mobiliše više snaga za svoj rat u Ukrajini.
Neruske grupe – iz delova Severnog Kavkaza ili dalekog područja Sibira – su previše zastupljene u ruskim vojnim kontigentima u Ukrajini, a nasilni protesti protiv pokreta mobilizacije rasplamsali su se u nekim oblastima zahvaćenim siromaštvom.
