Program H-1B viza postao je predmet žestoke debate, izazivajući online sukobe između Elona Maska i pristalica Trampovog MAGA pokreta. Glavna tema sukoba je zapošljavanje stranih „kvalifikovanih radnika“ naspram očuvanja poslova za američke radnike. Mask zagovara dovođenje najboljih 0,1% inženjerskih talenata putem legalne imigracije, naglašavajući njenu ključnu ulogu u uspehu Amerike, dok kritičare naziva „glupanima.“
Kao južnoafrički migrant koji je preko Kanade stigao u SAD, Mask ističe sopstveno migraciono iskustvo kao dokaz benefita ovog procesa. Republikance koji se protive njegovom stavu naziva „podlim budalama.“ Program H-1B viza kritikuje se zbog rasne pristrasnosti i neadekvatnosti za proširenje, što se kosi s predlogom Trampovog savetnika za politiku AI, Šrirama Krišnana.
Program je naročito koristan za indijske državljane u Silicijumskoj dolini, s obzirom na to da 75% H-1B viza odlazi Indijcima, 12% Kinezima, dok Kanađani čine samo 1%.
Restrikcije H-1B sistema vezuju vizu za poslodavca, ograničavajući mobilnost radnika i potencijalno ih izlažući nepovoljnim uslovima. Mask preferira vizu O-1, rezervisanu za pojedince izuzetnih sposobnosti, koja omogućava veću fleksibilnost i nezavisnost bez ograničenja poput godišnjih kvota ili obaveznih promena poslodavca.
Ograničenja H-1B sistema i njegova veza s poslodavcima kritikuju se kao oblik moderne zavisnosti, posebno za radnike iz zemalja u razvoju. Iako plate u SAD deluju privlačno, restrikcije mogu dovesti do eksploatacije, naročito u tehnološki dominantnim sredinama poput Silicijumske doline.
S druge strane, O-1 viza se fokusira na vanredne talente, zahtevajući značajne dokaze o postignućima, čime nudi meritokratski pristup bez sistemske pristrasnosti prisutne u programu H-1B.
Debata između Maska i Trampovih pristalica osvetljava dublje probleme u imigracionom sistemu, dovodeći u pitanje njegovu pravičnost i inkluzivnost, uz refleksiju šire zabrinutosti zbog rasne pristrasnosti i eksploatacije stranih radnika u SAD.
