Prema najnovijim podacima Eurostat-a, Španija se ističe kao zemlja u kojoj ljudi u proseku žive najduže u mediteranskom regionu, dostižući očekivanu starosnu granicu od 84 godine. Ovo visoko prosečno očekivanje životnog veka čini Španiju liderom među 27 država Evropske unije.
Analitičari pripisuju ovu dugovečnost faktorima kao što je mediteranska ishrana bogata voćem, povrćem, ribom i maslinovim uljem. Takođe, sunčani dani i blaga klima omogućavaju stanovnicima Španije da više vremena provode na otvorenom, što doprinosi njihovoj fizičkoj aktivnosti i opštem blagostanju.
Manuel Anguita, predsednik Španskog udruženja kardiologa, ističe da društveni život takođe igra važnu ulogu u održavanju zdravlja. Redovno izlaženje napolje i aktivno učešće u društvenim aktivnostima često su prisutni u mediteranskim zemljama poput Španije, što dodatno doprinosi kvalitetu života.
Italija sledi Španiju sa prosečnom očekivanom starosnom granicom od 83,8 godina, dok je Malta na trećem mestu sa 83,6 godina. Ovi podaci naglašavaju pozitivan uticaj mediteranske kulture i načina života na dugovečnost.
U poređenju sa ovim zemljama, Hrvatska, iako deo mediteranskog i srednjoevropskog regiona, ima nešto niže prosečno očekivano trajanje života od 78,8 godina.
Podaci pokazuju da zemlje poput Poljske, Slovačke, Litvanije, Mađarske, Rumunije i Letonije imaju manju starosnu granicu, dok je Bugarska na samom dnu sa prosečnom očekivanom starosnom granicom od 75,8 godina.
Analitičari ističu da na visoku starosnu granicu Španije utiču i drugi faktori kao što su konzumiranje manje teških alkoholnih pića, dostupnost solidnog javnog zdravstvenog sistema, dug period mira i politike usmerene ka smanjenju broja nesreća u saobraćaju.
