Izloženi napukli podovi delova jezera Titikaka, najvećeg slatkovodnog tela u Južnoj Americi i najvišeg plovnog jezera na svetu, smeštenog usred planina Anda, alarmantni su prizor za lokalnog farmera Manuela Floresa.
Njegovi usevi su sasušeni, obližnji bunari su presušili usred dugog perioda suše, a njegova stoka se bori. Kao i mnogi koji žive na jezeru ili oko njega, lako se kretao čamcem. Sada ide preko isušenog korita jezera.
Jezero, koje su pretkolumbovci koji su živeli na njegovim obalama nekada smatrali božanstvom, važan je ekosistem za divlje životinje i izvor vode za milione ljudi, uključujući i grad El Alto, oko 40 kilometara (25 milja) na istok.
Ali njeni vodostaji sada dostižu rekordno nizak nivo, pogoršan vremenskim fenomenom El Nino koji znači manje kiše u ovoj oblasti, što dovodi do dugog suvog perioda i retko visokih temperatura.
Naučnici kažu da takvo ekstremno vreme postaje sve češće globalno zbog klimatskih promena, koje takođe pojačavaju efekte El Ninja.
„Imam 50 godina. Nikada ranije jezero Titikaka nije presušilo kao sada. To nas pogađa, jer više nema hrane za našu stoku i ne možemo putovati brodom“, rekao je farmer Flores. „Sada moramo da hodamo, a naši usevi više ne postoje jer nije padala kiša od prošle godine.
Suša se približava kritičnom nivou za poljoprivredu u regionu, kažu poljoprivrednici i stručnjaci. Ako ne padne kiša do početka decembra, neće biti sadnje krompira, jedne od osnovnih namirnica za bolivijske ruralne zajednice i gradove.
Oko jezera, posebno u manjem i plićim „Lago Menor“, vode su se povukle sa obale, delom zbog nedostatka kiše, visokih temperatura i povlačenja andskih glečera, čija otopljena voda inače hrani jezero.
Stručnjaci kažu da bi mnogi faktori koji doprinose smanjenju jezera Titikaka mogli biti povezani sa klimatskim promenama.
„Devedeset pet procenata gubitka vode iz jezera je zbog isparavanja, što pokazuje da je ovo u potpunosti ili skoro potpuno uzrokovano klimatskim promenama“, rekao je Kzavije Lazaro, specijalista za vodene sisteme iz francuskog istraživačkog instituta IRD.
Prema MapBiomas Agua, koji je pratio promene u površinskim vodnim tijelima u ovoj oblasti tokom dve decenije, Bolivija je sveukupno zabeležila pad prirodnih površinskih voda, kao što su reke i lagune, od 39% između 1985. i 2022. godine.
Pad dolazi sa globalnim temperaturama koje dostižu rekordne visine, što je uticalo na reke, jezera i glečere od Sjedinjenih Država do Azije.
„Postoji mnogo faktora, mnogo uzroka“, rekao je Rodni Kamargo, zvaničnik lokalne nevladine organizacije Fondacija prijatelja prirode (FAN).
„S jedne strane imamo lokalne uzroke za koje znamo: krčenje šuma, požare, ljudske aktivnosti, velike brane, koje imaju efekta. U globalnom smislu imamo klimatske promene, i pojave kao što su El Nino i La Nina, koje izazivaju poplave i suše“.
Nazad na jezeru Titikaka, Fredi Arukipa, osoba zadužena za praćenje nivoa vode u jezeru, svakodnevno posmatra kako opada.
„Voda se spušta centimetar po centimetar“, rekao je on.
