Vrućina je činjenica života u američkim zatvorima bez klima-uređaja, i uzima ozbiljan danak na mentalno zdravlje zatvorenika.
Kada spoljni termometar dostigne 32°C ili više, nova studija pokazuje da rizik od samoubistva u zatvoru skače za 36%, u poređenju sa temperaturama na 60-im.
Ovo otkriće dolazi iz pogleda na zatvorski sistem u Luizijani, jedan od najvećih u Sjedinjenim Državama. Upleten je u sudski postupak zbog nedostatka klima uređaja i ekstremne vrućine.
„Mnogi prostori unutar zatvora u kojima zatvorenici jedu, rade i spavaju nemaju klima-uređaj“, rekao je autor studije Dejvid Klaud, koji je vodio studiju kao doktorant na Školi javnog zdravlja Univerziteta Emori Rolins u Atlanti. Klaud—koji je sada saradnik programa Amend na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kalifornije u San Francisku—i njegove kolege su prijavili svoje nalaze 11. avgusta u JAMA Network Open.
Problem je posebno ozbiljan širom američkog juga, rekao je Klaud, ističući da iako je ekstremna vrućina opasna za svakoga u bilo kom okruženju, zatvorska populacija je posebno ranjiva.
„Svi osećamo posledice ekstremne vrućine i mislim da većina ljudi prepoznaje kako previše vremena na vrućini može uticati na njihov nivo energije, raspoloženje i opšte stanje dobrobiti“, rekao je on. „Postoji razlog zašto imamo sisteme koji upozoravaju ljude da budu oprezni i prilagode svoje dnevne rutine kada vrućina postane opasna.
Ali, primetio je Klaud, bukvalno nema izlaza za zatvorenike.
„[Oni] su ostavljeni sami u slabo provetrenoj, betonskoj ćeliji veći deo dana, ili zatvoreni u prepunoj prostoriji sa stotinu drugih ljudi, i nemoćni da pronađu hlad, obilje hladne vode, bazen ili jezero za kupanje , ili utočište u klimatizovanom prostoru“, primetio je Klaud.
Takvo izlaganje ekstremnoj vrućini nije samo neprijatno, naglasio je on. Može dovesti do kratkog spoja u sposobnosti tela da se hladi i održava temperaturu unutar bezbedne zone.
U ekstremnim slučajevima, kolaps tog procesa, zvanog termoregulacija, može imati smrtonosne posledice. Osim toga, uticaj na mentalno zdravlje može biti značajan, ostavljajući osobu da se oseća „više letargičnom, pogoršanom i pomalo depresivnom“, rekao je Klaud.
To je velika zabrinutost među populacijom koja se već oseća zarobljenom i koja se suočava sa traumom, depresijom i drugim problemima mentalnog zdravlja, dodao je on.
U celoj zemlji ima oko 2,1 miliona zatvorenika muškaraca i žena. Studija napominje da je nekoliko zatvora i zatvora izgrađeno da izdrže rastuće temperature.
„[One] su uglavnom izgrađene od materijala… koji zadržavaju toplotu i imaju male ili zatvorene prozore koji ometaju cirkulaciju vazduha, što stvara uslove za unutrašnje temperature koje su veće od onih na otvorenom“, ističu istraživači u beleškama u pozadini. Pored toga, prenaseljenost može intenzivirati fizički i mentalni napor zbog izlaganja toploti.
Da bi saznao više o tome kako ekstremna vrućina utiče na rizik od samoubistva u zatvorskim uslovima, Klaudov tim je pogledao šest objekata koje kontroliše Odeljenje za popravne i rehabilitacione poslove Luizijane.
Luizijana je jedan od najgušće naseljenih zatvorskih sistema u zemlji, primetili su istraživači. Država u proseku ima 35 dana u godini kada toplota dostigne opasne nivoe i predviđa se da će do 2050. godine u proseku biti skoro 115 opasnih dana godišnje, prema studiji.
Skoro 10.000 muškaraca bilo je zatvoreno u tih šest zatvora od 2015. do 2017. godine, a istraživači su se fokusirali na one koji su bili zatvoreni najmanje tri četvrtine tog vremena.
Istražitelji su prvo napravili spisak zatvora po zatvor „incidenata posmatranja samoubistva“ tokom vremenskog okvira studije. Zatim su prikupili informacije o maksimalnom indeksu toplote za šest poštanskih brojeva u kojima se nalaze zatvori.
Temperature u 60-im godinama smatrane su umerenim, dok se svaka temperatura u 80-im naziva „upozoravajućim“ zdravstvenim rizikom. Očitavanja između 90 i 103 F smatrana su rizikom od „ekstremnog opreza zbog toplote“.
Zatvorsko osoblje proglašava samoubistvo kada utvrdi da zatvorenik ima potencijalni rizik. Zatim su upoređeni podaci o samoubistvu i maksimalnoj toploti.
Kada je indeks toplote dostigao 80-e, rizik od samoubistva je porastao za 29%. Ekstremne vrućine – temperature preko 90 – bile su povezane sa porastom od 36%.
„One nisu zasnovane na kliničkim procenama, same po sebi“, rekao je Klaud. „Ali incidenti sa samoubistvom su pouzdan pokazatelj da neko doživljava ozbiljnu nevolju i da mu je potrebna pomoć.
On se nada da će otkrića skrenuti pažnju na jedan način na koji se „klimatska kriza i masovno zatvaranje sudaraju“.
Klaud je rekao da bi nalazi trebalo da služe kao poziv „našem društvu da preduzme hitne mere za rešavanje humanitarne krize i krize javnog zdravlja u zatvorskom sistemu naše zemlje“.
Kristi Ebi, profesor na Centru za zdravlje i globalno okruženje Univerziteta Vašington u Sijetlu, pregledala je nalaze.
Ona je napomenula da je veza između toplote i samoubistva koju je istakla studija u kontekstu zatvorskih okruženja u skladu sa prethodnim istraživanjem, čak i ako se nije posebno fokusirala na iskustva zatvorene populacije.
„Postoji bogata literatura o povezanosti između izlaganja toploti i štetnih ishoda mentalnog zdravlja“, rekao je Ebi, dodajući da te studije snažno podržavaju ideju da „produženo izlaganje toploti povećava rizik od štetnih ishoda mentalnog zdravlja“.