U prošlosti ste možda zavideli komšiji kada su kupili novi automobil ili otišli na odmor u inostranstvo kada vi niste mogli. Iako bi ova osećanja zavisti bila sasvim opravdana, to su bili izolovani incidenti koji su trajali kratko vreme.
Današnji svet je znatno drugačiji, jer sa sobom nosimo mašine za poređenje u obliku mobilnih telefona. Uspon društvenih medija imao je mnoge prednosti, ali je takođe izazvao zavist na društvenim medijima kada korisnici vide savršene živote drugih – iako su retko tako savršeni kao što izgledaju na površini.
Zavist je bol zbog tuđe sreće, prema antičkom filozofu Aristotelu. Zahvaljujući društvenim medijima, ova definicija napisana pre više od 2.000 godina izgleda relevantnija nego ikad.
Istraživanje je pokazalo ono u šta ste verovatno dugo sumnjali, da korisnici društvenih medija objavljuju društveno poželjne informacije kako bi drugima predstavili bolju sliku o sebi. A društveni mediji omogućavaju korisnicima da pažljivo biraju informacije koje dele.
Ovo može dovesti do društvenog poređenja, gde razmišljamo o informacijama o drugim ljudima u odnosu na sebe. Naši životi su uglavnom svakodnevni, ali društveni mediji mogu učiniti da izgleda da životi svih drugih nisu. Zbog toga možemo da osetimo različite emocionalne reakcije.
Ove emocije mogu biti pozitivne ili negativne. Na primer, ponekad zavist može dovesti do samopoboljšanja. Istraživači su otkrili da su studenti duže učili i da su im se akademski rezultati poboljšali kada su bili zavidni svojim uspešnim vršnjacima. Ovo se naziva „benigna zavist“.
Ali neka zavist može dovesti do negativnih emocija. Možda se osećate slabo i imate negativne misli prema zavidnoj osobi za koju smatrate da je u boljoj poziciji od vas. Ovo se naziva „zlonamerna zavist“.
Pošto je zavist prirodan odgovor, važno je dozvoliti sebi da osetite emociju. Pravi trik je da se pobrinete da zaustavite zlonamernu zavist i iskoristite benignu zavist. Ali kako to možete učiniti?
Prihvatanjem da zavidite nekome kada ste pogledali objavu na društvenim mrežama, napravili ste prvi korak ka usvajanju zdravijeg odgovora. Tada možete doneti odluku da iskoristite ovaj osećaj za samopoboljšanje.
Ova promena u perspektivi može pomoći jer možete da dobijete stil života ili predmet na kome ste u početku zavideli.
Zatim pokušajte da identifikujete uzore, kao i ljude koje treba izbegavati ili prestati pratiti. Uzor može biti svako ko podstiče osećaj benigne zavisti i promoviše želju da se poboljša. Ovo mogu biti prijatelji, porodica ili slavna ličnost.
Jednako je važno identifikovati one prema kojima osećate zlobnu zavist. Prestanak praćenja ovih ljudi može biti od koristi.
Razmislite o tome na ovaj način: možete piti određena alkoholna pića jer vas čine srećnim, opuštenim ili uzbuđenim. S druge strane, možda ćete otkriti da vas neki navode na svađanje, pa izbegavate ova pića. Isto bi trebalo da važi i za vašu upotrebu društvenih medija.
Ako nešto podstiče vaš negativan odgovor, pokušajte da preduzmete korake da ga ublažite, kao što je prestanak praćenja ili isključivanje obaveštenja o postovima.
Kao i u mnogim oblastima života, umereno korišćenje društvenih medija je ključno. Iako ponekad dobijamo inspiraciju iz objava na društvenim mrežama, možemo se naći i da poželimo smrt osobe sa druge strane telefona. Stoga je od suštinskog značaja da budete svesni ove dve vrste zavisti i da svoju energiju usmerite u samousavršavanje, a ne u negativna ili zlonamerna osećanja.
Joči Koen-Čaraš, istraživač emocija na Baruh koledžu u Njujorku, kaže da će „meta zavisti uvek biti neko ko je uporediv sa nama”. Dakle, zapamtite, ako ste nekome zavidni, onda je verovatno u sličnoj situaciji kao i vi – bez obzira da li je to predstavljeno na njihovim društvenim medijima ili ne.
