Delhi se suočava s jednim od najekstremnijih toplotnih talasa u istoriji Indije, sa temperaturama koje su dosegle između 45,2°C i 49,1°C. U Mungeshpuru na periferiji Delhija, zabeležena je rekordna temperatura od 52,9°C, iako je Indijsko meteorološko odeljenje izrazilo sumnju u tačnost ovog očitavanja, što bi moglo biti uzrokovano greškom u senzoru ili efektima toplotnog ostrva.
Ovaj toplotni talas dolazi nakon sličnih događaja širom Azije i Sahela u Africi, i potvrđuje predviđanja klimatskih naučnika o ubrzanju globalnog zagrevanja. Takve temperature su blizu granica ljudske izdržljivosti i imaju ozbiljne zdravstvene posledice. Ekstremna vrućina pogoršava gotovo svako hronično zdravstveno stanje, a broj smrtnih slučajeva verovatno će rasti zbog dugoročnih efekata toplotnog stresa na ljudski organizam.
Kada je telo izloženo visokoj temperaturi, pokušava da se ohladi znojenjem i širenjem krvnih sudova na površini kože, što snižava krvni pritisak i povećava rad srca. Ako je temperatura okoline viša od temperature tela, telo može apsorbovati više toplote nego što može da izluči, što dovodi do povećanja unutrašnje temperature. Na mikroskopskom nivou, ovo može izazvati oštećenje ćelija, otkazivanje organa i smrt.
„Temperatura vlažnog termometra“ uzima u obzir vlažnost vazduha. Kada je vlažnost visoka, znoj ne isparava efikasno, čime se smanjuje sposobnost tela da se hladi. Zato 33°C u suvom Melburnu može biti podnošljivo, dok ista temperatura u Darvinu, gde je vlažnost visoka, može delovati zagušljivo.
Ekstremni toplotni talasi zahtevaju hitne mere za smanjenje emisija staklene bašte i pripreme za buduće događaje. Australija, na primer, treba da se pripremi za slične scenarije. Iako klima-uređaji mogu pružiti privremeno olakšanje, nije garantovano da će biti dovoljno efikasni tokom ekstremnih vrućina ili da će električne mreže izdržati povećano opterećenje.
Klimatski naučnici već decenijama upozoravaju na opasnosti od ekstremnih vrućina. Sada, s toplotnim talasom u Delhiju, postaje očigledno da je globalno zagrevanje brže i intenzivnije nego što se predviđalo. Vrućina izvan granica ljudske izdržljivosti više nije daleka budućnost, već stvarnost koju moramo hitno adresirati.
Svi, uključujući decu školskog uzrasta, moraju biti edukovani o simptomima toplotnog stresa, prvoj pomoći i kada treba pozvati hitnu pomoć. Oni koji su u najvećem riziku uključuju radnike na otvorenom, osobe sa hroničnim bolestima i one koji nisu informisani o opasnostima ekstremne vrućine.
Toplotni talas u Delhiju je opomena za svet. Potrebne su hitne mere za smanjenje emisija staklene bašte i pripremu za buduće klimatske ekstremne događaje. Svi moramo biti svesni rizika koje nosi ekstremna vrućina i preduzeti korake za zaštitu sebe i zajednica.