Sa preko 100 aktivnih vulkana, Japan ima treće najveće geotermalne resurse na svetu, ali i moćnu industriju koja se uporno protivi razvoju sektora: tople izvore.
Geotermalna energija je obnovljivi resurs koji koristi toplotu duboko ispod Zemljine kore – naizgled atraktivna opcija za Japan siromašan energetskim resursima.
Ali topli izvori ili onseni koji su prepuni Japana su veliki biznis, koji vole i lokalno stanovništvo i turisti, a industrija strahuje da bi razvoj geotermalne energije mogao značiti pad nivoa vode i temperature u njihovim objektima.
„Da budem iskren, ako je moguće, želimo da se zaustavi razvoj geotermalne energije“, rekao je Jošijasu Sato, potpredsednik Japanskog udruženja onsen.
Tako da su kupatila u Cučiju Onsenu, smeštena između zelenih planina duž krivudave reke u Fukušimi na severoistoku Japana, retkost – ona koegzistiraju sa malim geotermalnim postrojenjem.
Zemljotres, cunami i nuklearna katastrofa 2011. godine izazvali su promene u gradu, rekao je Takaiuki Kato, predsednik Genki Up Tsuchiiu, lokalne vladine organizacije koja upravlja šemom obnovljive energije.
Grad sa 300 stanovnika teško je oštećen u zemljotresu i stanovnici su počeli da istražuju da li bi geotermalna energija mogla da pomogne u oživljavanju njihovog bogatstva.
„Ljudi ovde su oduvek znali da se topli izvori mogu koristiti u druge svrhe“, ali nisu znali kako to da urade, objasnio je on.
Sredstva za rekonstrukciju korišćena su za izgradnju geotermalne elektrane koja je otvorena 2015. godine iznad postojećeg vrela.
Leži dva kilometra (1,2 milje) uzvodno od gradskog kupatila, gde se muškarci i žene kupaju goli u odvojenim delovima.
Fabrika „nije promenila ni kvalitet ni količinu vode“ za onsen u gradu, rekao je on.
Prodaja električne energije iz elektrane sada finansira besplatne vožnje lokalnim autobusima za decu i starije osobe i omogućila je gradu da renovira napuštene zgrade i podrži lokalne zanatlije.
Dodatna topla voda iz fabrike stvorila je novu turističku atrakciju — malu koloniju džinovskih slatkovodnih škampa, koje ljudi mogu uloviti i peći na roštilju.
Za zagovornike geotermalnog razvoja, to je mali, ali obećavajući znak onoga što bi se moglo replicirati širom Japana, ako se ima dovoljno volje.
Za sada, zemlja proizvodi samo 0,3 odsto električne energije iz geotermalne energije, ali potencijal je ogroman.
Japanske rezerve se procenjuju na 23 gigavata, što je ekvivalent oko 20 nuklearnih reaktora, a iza su samo Sjedinjene Države i Indonezija, prema Nacionalnoj agenciji za prirodne resurse i energiju.
Njegov potencijal je još primamljiviji s obzirom na zavisnost zemlje od uvezenih goriva, posebno nakon što je nuklearna katastrofa 2011. primorala nuklearne reaktore na zatvaranje.
Pre pandemije, oko 2.500 ljudi je svake godine posetilo Cučijuovu fabriku, uključujući i neke u onsen industriji zaintrigirane njenim uspehom.
Ali vrlo malo njih je uspelo da imitira projekat, a japanska vlada ima skroman cilj od samo jedan odsto električne energije iz geotermalne energije do 2030. godine.
Vlasnici onsena ponekad „odbijaju da čak i razgovaraju“ o mogućnosti geotermalnog projekta u njihovoj oblasti, rekao je Kasumi Jasukava, iz geotermalnog odeljenja vladine agencije za energetsku bezbednost JOGMEC.
Pored primedbi iz „moćne“ onsen industrije, visoki početni troškovi i duge administrativne prepreke takođe sputavaju one koji su zainteresovani za izgradnju geotermalne elektrane, rekla je ona.
Vlada je ukinula neka ograničenja poslednjih godina, dozvoljavajući vlastima da istražuju opcije u nacionalnim parkovima u kojima se nalazi 80 odsto geotermalnih resursa.
Ali vlasnici onsena su nepokolebljivi u svom otporu, tvrdeći da su izvori vode krhki i podložni prekomernoj eksploataciji.
Sato iz udruženja onsen tvrdi da geotermalnu energiju ne treba čak ni smatrati obnovljivom, ukazujući na starije japanske fabrike u kojima se proizvodni kapacitet vremenom smanjivao.
JOGMEC-ov Iasukava tvrdi da su programeri precenili potencijal na ovim lokacijama, delom zbog nedostatka naučnog znanja u to vreme.
„Izgleda da su strahovi vlasnika onsena samo zasnovani na glasinama“, rekla je ona, objašnjavajući da geotermalni projekti zadiru u duboke stene ili sedimente koji drže podzemne vode.
„Nema smetnji u izvorima toplih izvora“, koji koriste vodu iz rezervoara bliže površini, rekla je ona.
JOGMEC se nada da projekti poput fabrike Tsuchiiu Onsen mogu da promene mišljenje, ali malo je znakova da će industrija toplih izvora uskoro promeniti svoju poziciju.
Kada bi zagovornici geotermalne energije „imali nove naučne metode bušenja koje bi mogle ublažiti naše strahove, to bi bilo sjajno. Ali nemaju“, rekao je Sato.
