Olovno gorivo je možda stvar prošlosti, ali novi izveštaj Svetske banke otkriva da toksično nasleđe hemikalije nastavlja da uzima danak širom sveta.
Što je još gore, tekući štetni uticaji izlaganja olovu su daleko veći nego što smo mislili, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima (LMIC) gde je kontaminacija olovom češća u hrani, zemljištu, farbama, recikliranju baterija, rudarstvu metala i poljoprivredi.
Svesni smo opasnosti od olova još od starog Rima, kada je bilo poznato da izaziva neurološka oštećenja, pa čak i smrt na visokim nivoima. Ali dok je akutno trovanje olovom svakako nešto što treba izbegavati, čak i veoma nizak nivo redovnog izlaganja olovu može imati hronične štetne efekte.
To uključuje kardiovaskularne bolesti kod odraslih i neuropsihološke probleme – uključujući niži IK i povećane probleme u ponašanju – kod dece.
U 20. veku, olovna goriva su bila glavni izvor izloženosti. UN su 2002. godine započele kampanju za njihovo postepeno ukidanje, a do 2021. su zvanično povučene sa tržišta.
Iako je ovaj međunarodni napor značajno smanjio nivoe olova u krvi širom sveta, nedavna studija modeliranja koju su sproveli stručnjaci za životnu sredinu Bjorn Larsen i Ernesto Sanchez-Triana pokazuje da je teško breme izloženosti olovu daleko od ukidanja.
Konzervativne procene sugerišu da je 2019. 5,5 miliona odraslih umrlo od kardiovaskularnih bolesti povezanih sa izloženošću olovu – što je šest puta više nego što se ranije procenjivalo. Istraživači su takođe procenili da je 2019. godine 765 miliona IK poena izgubljeno od populacije dece uzrasta od 5 godina ili mlađe, kao rezultat izloženosti olovu.
Ovi uticaji su bili najveći u LMIC-ima, gde je izgubljeno 95 procenata ukupnog globalnog koeficijenta inteligencije kod male dece, a dogodilo se 90 procenata smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti.
Gubici IK-a u ovim zemljama bili su skoro 80 posto veći nego što se ranije mislilo.
„Najveći trošak gubitka IK-a kao udeo u BDP-u [bruto domaćem proizvodu] bio je u zemljama sa niskim prihodima i podsaharskoj Africi zbog kombinacije visokog nivoa olova u krvi i visoke stope nataliteta“, pišu Larsen i Sančez-Trijana.
LMIC Evrope i centralne Azije iskusile su najveće uticaje na smrtnost od kardiovaskularnih bolesti usled izlaganja olovu.
„Visoki troškovi i stopa smrtnosti su posledica visoke podložnosti kardiovaskularnim bolestima i kardiovaskularnoj smrtnosti u starijoj populaciji ovih zemalja“, kažu Larsen i Sančez-Trijana, „dok je glavni razlog niske stope smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u subsaharskim zemljama Afrika je mlada populacija i niska početna stopa kardiovaskularnih bolesti.“
Globalni trošak izloženosti olovu bio je 6 biliona dolara u 2019. – oko 6,9 procenata globalnog BDP-a. Od ovog ukupnog iznosa, 77 procenata je bilo zbog troškova blagostanja zbog smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, a 23 procenta je bila procenjena sadašnja vrednost budućih gubitaka prihoda od gubitka IK.
„Procena globalnog zdravstvenog opterećenja izloženosti olovu u ovoj studiji stavlja izloženost olovu kao faktor rizika po životnu sredinu u rangu sa PM 2,5 ambijentalnim i zagađenjem vazduha u domaćinstvu zajedno, i ispred nebezbedne vode za piće u domaćinstvu, sanitacije i pranja ruku“, piše Larsen i Sanchez-Triana.
Autori kažu da su potrebna sveobuhvatnija nacionalna merenja nivoa olova u krvi širom sveta i da je važno za nacije da identifikuju i uklone izvore izloženosti olovu. Oni takođe primećuju da se globalni zdravstveni efekti i troškovi drugih hemikalija moraju kvantifikovati na sličan način.
