Od širenja straha o nadolazećem „Trećem svetskom ratu“ do lažnih narativa koji povezuju zaveru globalne elite sa sajber napadom, bujica onlajn teorija zavere uzletela je u petak nakon velikog IT kraha.
Avio-kompanije, banke, TV kanali i finansijske institucije zahvaćene su nemirom nakon pada, jednog od najvećih u poslednjih nekoliko godina koji je bio rezultat neispravnog ažuriranja softvera za antivirusni program koji radi na Microsoft Windovs-u.
Proliferacija teorija zavere koje razbijaju internet na platformama društvenih medija — od kojih su mnoge uklonile zaštitne ograde koje su nekada sadržavale širenje dezinformacija — ilustruje novu normalu informacionog haosa nakon velikog svetskog događaja.
Prekid je ustupio mesto nizu postova bez dokaza na Ks, sajtu u vlasništvu Elona Maska, ranije poznatom kao Tviter, koji je plasirao apokaliptični narativ: Svet je bio pod napadom podle sile.
„Negde sam jednom pročitao da bi Treći svetski rat bio uglavnom sajber rat“, napisao je jedan korisnik na Iksu.
IT krah je takođe pokrenuo neosnovanu teoriju da je Svetski ekonomski forum – dugo magnet za divlje neistine – planirao globalni sajber napad.
Da bi ta teorija izgledala verodostojno, mnogi postovi povezuju stari video VEF koji upozorava na mogućnost „sajber-napada sa karakteristikama sličnim COVID-u“.
Video, dostupan na veb stranici VEF-a, upozorava da bi jedini način da se zaustavi eksponencijalno širenje sajber pretnje bio da se odvoje milioni ranjivih uređaja jedan od drugog i interneta.
VEF je dugo bio meta za teoretičare zavere koji guraju ideju o mračnoj koaliciji elita koje rade za privatnu dobit pod odeždom rešavanja globalnih pitanja.
Takođe su brzo pridobili pažnju na mreži zaverenički postovi koji koriste hešteg „sajber poligon“, referencu na globalni događaj obuke koji ima za cilj pripremu za potencijalne buduće napade.
„Proliferacija teorija zavere nakon velikih globalnih događaja kao što je prekid rada je tužan dokaz nestabilne prirode informacionog ekosistema“, rekao je za AFP Rafi Mendelson, potpredsednik kompanije za bezbednost dezinformacija Ciabra.
„Ono što je jedinstveno za ovakve događaje je to kako platforme društvenih medija, forumi i aplikacije za razmenu poruka olakšavaju brzo širenje sadržaja, omogućavajući teorijama da brzo steknu pažnju i dosegnu globalnu publiku.“
Trend pokazuje sposobnost laži da mutiraju u virusne narative na tehnološkim platformama, koje su smanjile moderiranje sadržaja i ponovo uspostavile naloge koji su poznati dobavljači dezinformacija.
Tokom vesti koje se brzo razvijaju, konfuzija sada često vlada na glavnim tehnološkim platformama, a korisnici se trude da dobiju tačne informacije u nečemu što se čini kao more lažnih ili obmanjujućih postova koji brzo dobijaju na snazi.
„Ovo postavlja veće pitanje borbe protiv pogrešnih i dezinformacija“, rekao je za AFP Majkl V. Moser, izvršni direktor Laboratorije za globalnu dezinformaciju na Univerzitetu Teksas u Ostinu.
„Nivo poverenja koji je neophodan za prihvatanje informacija iz renomiranih izvora je opao do te mere da su ljudi spremniji da veruju divljim zaverama koje ‘moraju biti istinite’, a ne činjeničnim informacijama koje su im prenete.
Globalni prekid rada, koji je doveo bezbroj aspekata svakodnevnog života u zastoj i doveo do pada američkih akcija, povezan je sa greškom u ažuriranju antivirusnog programa za Vindovs sisteme američke grupe za sajber bezbednost CrovdStrike.
Uveravanja izvršnog direktora kompanije sa sedištem u Ostinu, Džordža Kurca, da je CrovdStrike uneo ispravku i da „aktivno radi“ na rešavanju krize, malo su uticala na zaustavljanje širenja onlajn zavera.
„Borba protiv ovih dezinformacija činjeničnim opovrgavanjem je teška, jer je pitanje toliko tehničko“, rekao je Moser.
„Objašnjavanje da je greška bila u nepropisno konfigurisanoj sistemskoj datoteci i da je popravka u toku može biti tačno, ali u to ne veruju oni koji su predisponirani da vide podle motive iza kvarova.“