OSLO – Nobelova nagrada za mir 1973. godine visokom američkom diplomati Henriju Kisindžeru i Le Duc Thu iz Severnog Vijetnama, među najspornijima u istoriji ove nagrade, dodeljena je sa punim saznanjem da se rat u Vijetnamu verovatno neće završiti uskoro, pokazuju novoobjavljeni radovi, prenosi Rojters.
Nominacije za nagradu za mir ostaju tajne 50 godina. 1. januara, dokumenti o nagradi dodeljenoj Kisindžeru i glavnom pregovaraču Hanoja Thu stavljeni su na raspolaganje na zahtev.
Odluka je šokirala mnoge u to vreme jer je Kisindžer, tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost SAD i državni sekretar pod predsednikom Ričardom Niksonom, igrao glavnu ulogu u američkoj vojnoj strategiji u poslednjim fazama sukoba u Vijetnamu 1955-75.
„Još više sam iznenađen nego što sam bio u to vreme da je komitet mogao da donese tako lošu odluku“, rekao je za Rojters Stajn Toneson, profesor na Institutu za istraživanje mira u Oslu koji je pregledao dokumente.
Kisindžer i To su postigli Pariski mirovni sporazum iz januara 1973. prema kojem je Vašington završio vojno povlačenje iz Južnog Vijetnama nakon što je u velikoj meri okončao ofanzive i izbegao borbu protiv komunističkog severa, suočen sa pogoršanjem morala trupa i ogromnim antiratnim protestima u Americi.
Ali prekid vatre predviđen sporazumima ubrzo je ignorisan na terenu i od strane Severnog i Južnog Vijetnama, koji su odbili da potpišu sporazum tvrdeći da su izdali, pošto Hanojske snage nisu morale da se povuku sa juga.
Rat je besneo sa severnim snagama koje su brzo napredovale na jugu, koje su sada ostavljene da se bore bez kritične podrške SAD i oslabljene korupcijom i neredom na visokom nivou u državi.
Borbe su okončane tek 30. aprila 1975. nakon što su snage Severnog Vijetnama zauzele južni glavni grad Sajgon, što je izazvalo haotičnu i ponižavajuću evakuaciju preostalih Amerikanaca i lokalnih saveznika helikopterom sa krova američke ambasade.
Le Duc Tho je odbio nagradu za mir na osnovu toga što mir još nije uspostavljen. Dva od pet članova norveškog Nobelovog komiteta – svi su sada mrtvi – podneli su ostavke u znak protesta. Kisindžer, dok je primao nagradu, nije otputovao u Norvešku na ceremoniju i kasnije je uzalud pokušao da vrati nagradu.
Tho, koji je umro u 78. godini 1990. godine, bio je general, diplomata i član vladajućeg Politbiroa Sjevernog Vijetnama. On je nadgledao pobunu južnog Vijetkonga protiv vlade Sajgona iz kasnih 1950-ih, a kasnije i odlučujuću ofanzivu Severa 1974-75 koja je dovela do ujedinjenja pod vlašću Hanoja.
Kisindžer, 99 i još uvek istaknuti komentator spoljne politike i rešavanja sukoba, uključujući poslednji rat u Ukrajini, nije odmah odgovorio na zahteve za komentar o objavljivanju dosijea Nobelove nagrade za mir iz 1973. godine.
Dokumenti, koje je pregledao Rojters, otkrivaju da su Kisindžera i Toa predložio član Nobelovog komiteta, norveški akademik Džon Sanes, 29. januara 1973. – dva dana nakon potpisivanja Pariskog sporazuma.
Hiljade ljudi može da nominuje kandidate za nagrade, uključujući određene profesore, bivše nobelovce i šefove država.
„Moje obrazloženje je da bi ovaj izbor podvukao ono pozitivno što su razgovori doveli do sporazuma koji će okončati oružani sukob između Severnog Vijetnama i Sjedinjenih Država“, rekao je Senes u svom kucanom pismu, na norveškom.
Ali Senes, koji je umro 1984. godine, dodao je: „Svestan sam da će tek u vremenu koje je pred nama biti jasno (kakav će biti) značaj sporazuma u praksi.
Pismo o nominaciji i izveštaji pripremljeni o Kisindžeru i Tou za razmatranje komiteta pokazali su da je „potpuno svestan“ da je malo verovatno da će se dogovori održati“, rekao je Toneson.
„Nagrada je dodeljena Kisindžeru zato što je izvukao SAD iz Vijetnama… bez ikakvog mirnog rešenja u Južnom Vijetnamu“, rekao je on. Tho je, kako je rekao, nominovan zato što je veće smatralo da „ne može to dati samo Kisindžeru“.
„Njemu (Kisindžeru) je bio potreban partner i onda su dodali Le Duka Toa, o kome su malo znali. Izveštaj o (njemu) je prilično slab“, dodao je Toneson.
Među objavljenim dokumentima je i originalni telegram koji je Tho poslao iz Hanoja u kojem se kaže da je „nemoguće“ da prihvati nagradu za mir.
Tho je napisao: „Kada se poštuje Pariski sporazum o Vijetnamu, ućutka oružje i zaista se uspostavi mir u Južnom Vijetnamu, razmotriću prihvatanje ove nagrade.
Američka vojna intervencija u Vijetnamu početkom 1960-ih proglašena je potezom za obuzdavanje širenja komunizma.
Na kraju, Pariskim sporazumom je zapečaćen izlazak SAD iz rata koji je kod kuće naširoko vređan kao veoma skupo i podele, ali nije ućutkao oružje ili doneo mir u Vijetnamu.
Dana 1. maja 1975. godine, dan nakon pada Sajgona koji je okončao rat, Kisindžer je pokušao da vrati nagradu, putem američke depeše Nobelovom komitetu u kojoj je rekao da je „mir koji smo tražili pregovorima silom oboren“ .
Komisija je odbila da preuzme nagradu.
