Veštačka inteligencija (AI) se naširoko smatra remetilačkom tehnologijom jer ima potencijal da suštinski promeni društvene odnose. AI je uticala na to kako ljudi razumeju svet, na raspoložive poslove u radnoj snazi i na procenu ko zaslužuje zaposlenje ili ugrožava društvo.
Nigde to nije očiglednije nego u ratovanju, koje je definisano društvenim i tehnološkim procesima. Tehnologije kao što su autonomni sistemi oružja (AVS) i sajber oružje imaju potencijal da zauvek promene sukobe i borbu.
Nasilja počinjena u ratu često su uokvirena u vrlinskim terminima, uz pravdu i druge moralne motive koji se koriste za legitimisanje oružanog sukoba.
Ipak, „pravedni ratovi“ zahtevaju i jasne definicije ko je borac i jasne razlike između rata i mira. Kada se takve razlike erodiraju, to dovodi do totalnih ratova — svi protiv svih. Granice između civila i vojnika i vojne i domaće infrastrukture su zamagljene, čineći sve i svakoga legitimnom metom. Mogli bismo da verujemo da su totalni ratovi stvar prošlosti, uključujući mongolske horde ili rat u rovovima, ali nedavne rasprave o uticaju tehnologije na ratovanje udahnule su novi život tom konceptu.
Informacije su oduvek bile ključne za uspešan razvoj i sprovođenje vojne strategije i taktike na bojnom polju, sa informacionim ratom koji je prethodio informatičkom dobu. Poznavanje položaja i temperamenta protivnika igra odlučujuću ulogu u predviđanju i manipulisanju njihovim stavovima i ponašanjem.
U našem informatičkom dobu, mogli bismo pretpostaviti da će tehnološka superiornost u prikupljanju i agregiranju podataka dovesti do značajnih promena u odnosu snaga. Ovo se nije uvek shvatalo. Da bi bili korisni, podaci moraju biti informativni. Obrasci mogu ostati zamagljeni u bučnim podacima, mogu biti previše novi da bi bili prepoznati ili bi mogli biti pogrešno identifikovani.
Rat Izraela i Hamasa koji je u toku daje jasan primer. Palestinci su jedni od najnadziranijih ljudi na svetu, a Izrael je pionir i koristi tehnologiju prepoznavanja lica i nadzor dronova. Ovaj nadzor je opravdan na osnovu toga da bi više vojnih obaveštajnih podataka smanjilo mogućnost napada.
Sposobnost Hamasa da 7. oktobra 2023. izvede tako okrutan, široko rasprostranjen koordinisani napad ne može se pripisati superiornoj tehnologiji. Izraelska vojska je imala više resursa. Umesto toga, neuspesi ljudske inteligencije i uspešno prikrivanje pružaju najbolje objašnjenje.
Hamasova upotreba tehnologije dronova takođe je pružila odlučujuću prednost. Uprkos tome što je Izrael ranije uništio Hamasov program bespilotnih letelica, upotreba dronova od strane militantne grupe u oktobarskom napadu bila je ključna odrednica njenog uspeha. Ovo pokazuje otpornost oružanih snaga koje koriste relativno jeftine tehnologije.
Sajber napadi su još jedno novo oruđe u arsenalu. Kao nesmrtonosno oružje, njihova pretnja i uloga u borbi i dalje su predmet debate: sajber napadi dovode do poremećenih ili oštećenih veb lokacija, finansijskih gubitaka i kompromitovanih informacija. Oni retko direktno utiču na fizički svet.
Jedan značajan izuzetak je napad koji se pripisuje SAD i Izraelu poznat kao Stuknet virus. Uspešno je oštetio opremu iranske nuklearne centrifuge, vraćajući program unazad godinama.
Za razliku od tradicionalnog oružja, sajber oružje se najbolje može posmatrati kao multiplikator sile. Borišta su se uvek oslanjala na komunikaciju između komandanata i jedinica. Ometanje komunikacije tokom kritične vojne operacije može smanjiti ofanzivne i odbrambene sposobnosti protivnika. Međutim, kako se usvajaju više automatizovanih sistema naoružanja, ovo oružje bi moglo biti okrenuto protiv sopstvenih armija korišćenjem sajber napada.
Najznačajnija zabrinutost je da će se ovo oružje koristiti za napad na kritičnu infrastrukturu, kao što je Rusija poremetila električnu mrežu zimi tokom svog rata protiv Ukrajine.
Mnogima je teško razumeti sam sajber prostor. Indirektna veza između akcije i posledica i ograničenog realističnosti podataka često dovodi do toga da organizacije zanemaruju učestalost i ozbiljnost ovih napada. Precenjujući svoju sposobnost da se efikasno nose sa takvim napadima, oni stvaraju ranjivost za sebe i za društva koja snabdevaju svojom robom i uslugama.
Kao i tradicionalno oružje, preciznost sajber oružja je ključna. U slučaju Stukneta, virus nije bio zadržan i zarazio je druge računare. Drugi zlonamerni softver na sličan način može imati široko rasprostranjen efekat.
Virus Conficker iz 2009. je skoro progutao internet svojom sposobnošću da se autonomno prilagođava i replicira unutar sistema. Ako bi takav pristup bio naoružan, takav virus bi mogao poremetiti trgovinu, električne mreže i transportne sisteme.
Samo oružje zasnovano na veštačkoj inteligenciji neće promeniti prirodu ratovanja. Oni bi ipak mogli da promene način na koji opažamo i opisujemo sukobe.
U SAD, sajber operacije su opisane kao „uporni angažmani“, pri čemu se napadi predstavljaju kao nemilosrdni sukob. U Kini, „neograničeno ratovanje“ sugeriše da su sve metode i ciljevi dozvoljeni.
Procenjenih 1,5 miliona sajber napada Severne Koreje na Južnu Koreju, kao i napadi na Tajvan koji se pripisuju Kini, odgovaraju ovom obrascu.
Ograničene mogućnosti sajber napada su manje zabrinjavajuće od fizičkih napada. Povećana upotreba dronova u Kini podstakla je tenzije sa susedima, uključujući Japan. Prethodni upadi bespilotnih letelica nazivani su „ratnim aktima“, a Tajvan je jedan oborio prošle godine. Odmetnički dron—ili roj—mogao bi nenamerno da deluje kao katalizator sukoba u nestabilnim geopolitičkim regionima.
Ipak, dok se državni i nedržavni subjekti mogu ponašati ratoborno ili čak zauzimati agresivne stavove, ovi postupci su često samo gambiti. Uprkos široko objavljenom kineskom balonu za nadzor koji je prošle godine leteo iznad Kanade i SAD, nedavni sastanak između predsednika SAD Džoa Bajdena i Kine Si Đinpinga ilustruje da se reči ne prevode uvek u dela. I uprkos svom pretećem držanju, Kina još uvek nema kapacitet da izvrši invaziju na Tajvan.
Ratovi koji se vode isključivo ili prvenstveno uz pomoć AI tehnologija se verovatno neće dogoditi u bliskoj budućnosti. Ljudi će ostati primarni borci — i žrtve — oružanog sukoba.
Dok će razlozi za ratove ostati isti, moramo razmotriti kako će autonomno oružje i sajber oružje promeniti način na koji će se sukobi doživljavati i boriti. Ako se protiv njih bori izvan sposobnosti značajne ljudske kontrole, svoju sudbinu stavljamo u ruke mašina.
