Svake godine, svet baci oko 931 milion tona hrane, od čega većina završi na deponijama, gde se razlaže i proizvodi oko desetine gasova koji zagrevaju klimu, prema Ujedinjenim nacijama, prenosi Rojters.
To je veliki izazov za zemlje koje se bore sa globalnim zagrevanjem na klimatskom samitu COP27 koji je u toku u Egiptu. Zemlje širom sveta su se 2015. obavezale da će prepoloviti rasipanje hrane do 2030. godine, ali je malo njih na putu da to učine, kažu zvaničnici Ujedinjenih nacija, nadzornih organa za održivost i vlada koje je intervjuisao Rojters.
„Osam godina je do kraja i nismo ni blizu postizanja tog cilja“, rekla je Rosa Rolle, vođa tima za gubitak hrane i otpad u Organizaciji UN-a za hranu i poljoprivredu.
Među pet najvećih rasipnika hrane po glavi stanovnika, na primer, najmanje tri – Sjedinjene Države, Australija i Novi Zeland – povećale su bacanje hrane od 2015. godine, prema nezavisnim procenama koje njihove vlade ne osporavaju. Pouzdane informacije za druge dve, Irsku i Kanadu, nisu bile dostupne.
Problem nije ograničen ni na bogatije zemlje. Prošlogodišnja studija UN otkrila je „zanemarljivu“ korelaciju između otpada od hrane iz domaćinstava i bruto domaćeg proizvoda, što ukazuje da većina zemalja „ima prostora za poboljšanje“.
Sumorni učinak je zbog nedostatka javnih investicija i jasnih politika za suzbijanje stvari kao što su kvarenje hrane u kamionima i skladištima, rasipničke navike potrošača i zabuna oko datuma isteka i roka prodaje, kažu stručnjaci.
To pitanje komplikuje nedostatak transparentnosti. Kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila cilj rasipanja hrane za 2015. godinu, nije uspostavila jasnu mjeru prema kojoj bi se mjerio napredak zbog tačnih procjena na nivou zemlje.
Agencije UN i neprofitne organizacije koje prisustvuju COP27 zatražiće od vlada 16. novembra da obnove svoja obećanja i dostave izveštaje o napretku na samitu sledeće godine u Dubaiju, rekao je Rol.
