U Švedskoj su centri za reciklažu preplavljeni odećom nakon ovogodišnje zabrane bacanja tekstila u EU. Opštine su preopterećene i traže odgovornost od velikih modnih brendova. Cilj je promovisanje cirkularnog upravljanja otpadom i smanjenje ekološkog uticaja.
Švedska se suočava sa velikim izazovima u upravljanju otpadom tekstila nakon što je EU ove godine uvela zabranu bacanja tekstila. Prema rečima Briana Kelija, generalnog sekretara humanitarne prodavnice Artikel2 u Stokholmu, količina donirane odeće se drastično povećala. Od početka godine, zemlje EU su obavezne da imaju odvojenu reciklažu tekstila, uz postojeće procese za staklo, papir i organski otpad.
Cilj ove inicijative je promovisanje cirkularnog upravljanja otpadom, gde se tekstili sortiraju i ponovo koriste ili recikliraju ako nisu previše oštećeni. Karin Sundin, stručnjak za tekstilni otpad, navodi da je u januaru i februaru ove godine zabeležen porast od 60% u prikupljanju tekstila u poređenju sa istim periodom prošle godine. Nakon sortiranja, oko 60 do 70% tekstila se dodeljuje za ponovnu upotrebu, dok se 20 do 30% reciklira kao punjenje ili izolacija.
Prema podacima Švedske agencije za zaštitu životne sredine, oko 7 do 10% tekstila se sagoreva za energiju. Stručnjaci ističu da je to značajno poboljšanje u odnosu na ranije, kada se otpadna odeća sistematski spaljivala. Međutim, nedostatak infrastrukture u Švedskoj znači da se korišćena odeća uglavnom izvozi u inostranstvo, pretežno u Litvaniju.
Sundin objašnjava da Švedska nema velike sortirnice koje mogu da obrade sve na isti način kao u istočnoj Evropi. „Razlog je što je to veoma radno intenzivno i košta mnogo novca,“ dodaje ona. U Švedskoj se godišnje baci 90.000 tona tekstila, što je oko 10 kilograma po osobi.
Industrija odeće takođe zagađuje životnu sredinu. Za izradu majice teške 135 grama potrebno je 2.500 litara vode i jedan kilogram hemikalija. Yvonne Augustsson iz Švedske agencije za zaštitu životne sredine naglašava da se smanjenjem korišćenja odeće može značajno smanjiti uticaj na klimu.
U Švedskoj, sortiranje tekstila obavljaju opštine, koje su preopterećene količinama koje primaju od kada je nova zakonodavna regulativa uvedena. U severnim, slabo naseljenim oblastima, neki gradovi, poput Kirune, i dalje spaljuju tekstil jer nemaju kome da ga prodaju. Očekuje se da će veliki modni brendovi, poput H&M i Zare, na kraju preuzeti odgovornost za otpad koji generišu.
Prema preliminarnom sporazumu koji su članice EU postigle u februaru, modni giganti će biti odgovorni za kraj životnog veka proizvoda koje prodaju. Potrebno je da plaćaju prikupljanje, sortiranje, ponovnu upotrebu i reciklažu. Augustsson naglašava da je cilj podsticanje brendova brze mode da proizvode „odeću dizajniranu da traje duže.“
Švedski brend H&M je izjavio da podržava ove inicijative. Potrošači takođe treba da promene svoj način razmišljanja i da svaka osoba kupuje najviše pet novih komada odeće godišnje. U gradu Linköping, na sunčan dan, organizovana je razmena odeće na studentskom kampusu, gde su se mogli videti razni komadi odeće.
Volonterka Eva Vollmer ističe da se fokusiraju na stvaranje rešenja kako bi ljudima pružili alternativu.
