Odbačene hrskave kese, boce za kečap i kontejneri Tuppervare jure duž pokretnih traka u masivnoj visokotehnološkoj sortirnici nazvanoj „Site Zero“, za koju se Švedska nada da će revolucionisati njeno recikliranje plastike.
Infracrvena svetla, laseri, kamere, pa čak i veštačka inteligencija se koriste za sortiranje gomila plastičnog otpada, objašnjava Matijas Filipson, generalni direktor švedske plastične reciklaže, neprofitne organizacije u vlasništvu plastične industrije, dok obilazi fabriku.
Smešten izvan grada Motala, oko 200 kilometara (124 milje) jugozapadno od Stokholma, lokacija je u funkciji od kraja 2023. godine i organizacija je opisala kao „najveće i najmodernije postrojenje na svetu za reciklažu plastike“.
U mogućnosti da preradi 200.000 tona otpada godišnje, potpuno automatizovano postrojenje može da izoluje 12 različitih vrsta plastike, u poređenju sa samo četiri u konvencionalnim postrojenjima.
Njen operater se nada da će predstojeći zakon EU koji zahteva da nova ambalaža sadrži određenu količinu reciklirane plastike dati podsticaj industriji reciklaže.
„Primamo svu prikupljenu plastičnu ambalažu koju su ljudi sortirali u švedskim domaćinstvima“, rekao je Filipson za AFP na lokaciji, dodajući da „imaju kapacitet da rukuju ekvivalentom celokupnog švedskog plastičnog otpada“.
Hiljade plastičnih predmeta probijaju se kroz zamršeni lavirint različitih mašina koje identifikuju i razdvajaju predmete u različite kategorije, nazvane „frakcije“.
Na jednoj od pokretnih traka, infracrveno svetlo se koristi za skeniranje ambalaže dok se približava, a jaka eksplozija vazduha šiba komade u različitim pravcima u zavisnosti od vrste plastike.
Između ostalog, objekat je u mogućnosti da sortira PVC i polistiren, dve frakcije koje ranije nisu mogle da se ponovo koriste u novim proizvodima kao takve.
„Ideja je da budemo deo cirkularne ekonomije i da se smanji upotreba fosilnih goriva“, kaže Filipson.
„Kod naše stare sortirnice, preko 50 odsto plastične ambalaže je na kraju spaljeno jer nije mogla da se sortira. Sada je manje od pet odsto“, dodaje on.
Skandinavska zemlja nije u vrhu klase kada je reč o reciklaži plastike.
U 2022. godini reciklirano je samo 35 odsto plastičnog otpada, prema švedskoj agenciji za zaštitu životne sredine (EPA), ispod proseka EU od 40 odsto.
Spaljivanje plastičnog otpada, koji se koristi za proizvodnju toplotne i električne energije, čini oko sedam odsto emisije gasova staklene bašte u Švedskoj, navodi agencija.
„Šveđani su generalno dobri u reciklaži — metala, papira i stakla — jer to radimo već duže vreme i imamo industriju koja želi papir, na primer“, rekla je za AFP ekspert EPA Asa Stenmark.
Ali „što se tiče plastike, mi nismo tako dobri“, dodala je ona.
„Mnogo toga nije ni sortirano, što je veliki problem i to važi i za domaćinstva i za preduzeća. Tako da zaista treba da radimo na sortiranju.“
Reciklirana plastika se još uvek bori da bude široko prihvaćena, jer je u proseku 35 odsto skuplja od novoproizvedene plastike.
Stenmark je primetio da su neke od frakcija koje je sortirao Site Zero još uvek neobične na tržištu reciklaže.
„Dakle, u izvesnom smislu, to je nekako hrabro jer verovatno još uvek nema kupaca“, objasnila je ona.
Stenmark je rekao da je jedan od načina da se ubrza njegovo usvajanje donošenje zakona, i napomenuo da je to u toku u Evropi sa novom Uredbom o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPVR).
27 zemalja članica EU složilo se 4. marta da plastična ambalaža mora da sadrži između 10 i 35 odsto recikliranog sadržaja, u zavisnosti od toga da li se koristi za hranu, do 2030. godine.
„To će biti dobrodošla promena na tržištu“, rekao je Filipson za AFP, dodajući da je „jedini način da se to postigne kroz efikasno sortiranje“.
Ipak, OECD predviđa da će se količina plastične ambalaže utrostručiti do 2060. godine.
Neki ekolozi tvrde da povećana reciklaža ne rešava osnovni problem.
„Imamo osećaj da ovaj razgovor o poboljšanju tehničkih performansi pojačava ideju da možemo da nastavimo (proizvodnju plastike), da nema o čemu da brinemo“, Anri Buržoa-Kosta, stručnjak za plastični otpad u Fondaciji Tara Ocean , rekao je AFP-u.
„Izazov sa ovom plastikom nije da je bolje sortiramo, da je bolje recikliramo… Izazov je da je zamenimo i eliminišemo“, dodao je on.
Drugi projekti zasnovani na modelu Site Zero se osmišljavaju drugde u Evropi, sa dva u Nemačkoj i jednim u Norveškoj.
