Švajcarska, globalni centar za trgovinu robom, odlučila je u sredu da se založi za moratorijum na komercijalnu eksploataciju međunarodnog područja morskog dna, koje ima ogromne mineralne resurse.
Bern je rekao da se dubokomorsko rudarenje u toj oblasti „mora odložiti“ dok se ne osigura zaštita od „štetnih efekata“.
Švajcarska će „podržati moratorijum na komercijalnu eksploataciju područja sve dok ne bude više naučnih saznanja o njegovom uticaju i ne bude garantovana zaštita morske sredine“, navodi se u saopštenju vlade.
Grupa za zaštitu divljih životinja VVF je rekla: „Švajcarska šalje važan signal za zaštitu okeana i njihovog biodiverziteta”.
U međuvremenu, Međunarodna unija za očuvanje prirode sa sedištem u Švajcarskoj saopštila je da je to „fantastična vest o dubokom moru”.
Grinpis je to nazvao „uspehom za okeane“.
Švajcarska će zauzeti svoj stav na 28. sednici Međunarodne uprave za morsko dno u prestonici Jamajke Kingstonu sledećeg meseca.
ISA organizuje i kontroliše sve aktivnosti vezane za mineralne resurse na međunarodnom morskom dnu, izvan nacionalne teritorijalne nadležnosti, „za dobrobit čitavog čovečanstva“, kaže se.
Ima mandat da obezbedi efikasnu zaštitu morskog okruženja od potencijalno štetnih posledica operacija vađenja morskog dna.
Duboko morsko dno pokriva oko 54 odsto ukupne površine dna svetskog okeana.
„Postoji sve veći interes određenih država i kompanija koje žele da komercijalno eksploatišu mineralne resurse ovog područja, koji su potencijalno korisni za prelazak na obnovljivu energiju“, saopštila je švajcarska vlada.
„Minerali kao što su kobalt i mangan su potrebni za proizvodnju baterija za električna vozila“, dodaje se.
Međutim, većina država članica ISA smatra da ne bi trebalo dozvoliti komercijalno iskopavanje morskog dna pre nego što propisi budu na snazi, navodi se u saopštenju.
Oko 15 zemalja je otišlo dalje i protive se bilo kakvom komercijalnom korišćenju tog područja, sa ili bez propisa, dodao je Bern.
Švajcarska je uporište za trgovinu robom. To je dom velikih kompanija kao što je Glencore – aktivnih u oblasti uglja, metala i nafte – ili firmi kao što su Vitol ili Trafigura, sa sedištem u Singapuru, ali sa velikim operativnim centrom u Ženevi.
Sa neto profitom od 17,3 milijarde dolara u 2022. godini, Glenkor je velikan u posredovanju metala, kao što su bakar, cink, nikl ili kobalt.
