Novija istraživanja sa Državnog univerziteta u Ohaju ukazuju na drastične promene u obrascima padavina širom Severne Amerike, sa ozbiljnim sušama na američkom jugozapadu i u Meksiku, dok će severoistok doživeti intenzivnije vlažne periode. Ova studija takođe sugeriše da će ovi obrasci biti još ekstremniji u budućnosti.
Prema analizi, koja koristi savremene podatke o padavinama, istorijske podatke iz prstenova drveća i klimatske modele od 850. do 2100. godine, klimatske promene su pomerile obrasce padavina u Severnoj Americi do nivoa koji nisu zabeleženi pre industrijalizacije u sredini 1800-ih.
„To je u velikoj meri priča o jugozapadu naspram severoistoka tokom većine godišnjih doba“, izjavio je Džejms Stedž, stariji autor studije i docent za građevinsko, ekološko i geodetsko inženjerstvo na Državnom univerzitetu u Ohaju. „Meksiko i američki jugozapad imaju tendenciju da postanu sušniji tokom gotovo svih godišnjih doba, dok na severoistoku, uključujući Ohajo, vidimo trend ka vlažnijem, posebno zimi i rano proleće.“
Studija predviđa da će srednji deo Sjedinjenih Država iskusiti veće promene između vlažnijih perioda sa velikim količinama padavina, poznatih kao pluvijalne godine, i sušnijih leta do kraja ovog veka. Ova varijabilnost u padavinama može otežati planiranje i upravljanje resursima vode.
„Možda ćete ove godine imati izuzetno lošu sušu, a za pet ili više godina mogli bismo videti najvlažniji pluvijal u poslednje vreme“, dodaje Stedž. „Ova varijabilnost je zabrinjavajuća jer menja način na koji ćemo možda morati da upravljamo vodom kako bismo se pripremili za veće ekstrema na oba načina. Planiranje za ovo predstavlja pravi izazov.“
Studija je sprovedena od strane Kiungmina Sunga, bivšeg diplomiranog studenta na Državnom univerzitetu u Ohaju i sadašnjeg naučnog saradnika na Korejskom institutu za životnu sredinu. Ona se fokusira na dokumentovanje vekovnih trendova u sušama i pluvijalnim ekstremima, upoređujući podatke iz proteklih 20 godina sa predindustrijskim periodom i predviđajući kako će se obrasci padavina kretati do 2100. godine.
„Istraživanje pokazuje da su razmere promena koje vidimo sada i u budućnosti drastično veće u mnogim područjima od bilo koje prirodne klimatske varijabilnosti koju smo videli ranije“, rekao je Sung. Studija je koristila podatke iz pet izvora: dve moderne kompilacije zapažanja padavina, rekonstrukcije prstenova drveća iz prošlosti i dva klimatska modela.
Prema istraživačima, ova analiza pruža važan uvid u to kako će se klimatske promene odraziti na različite regione Severne Amerike, pružajući ključne informacije planirnicima, vladinim agencijama i inženjerima koji se bave upravljanjem vodom i planiranjem gradova.
„Planeri, vladine agencije i inženjeri žele da urade pravu stvar i planiraju za potencijalno promenjivu klimu, ali često nemaju nužno brojke ili širu sliku o tome šta će se gde dešavati“, rekao je Stedž. „Ova studija stavlja regione na znanje, pokazujući da će jugozapad imati manje vode za rešavanje, dok će u srednjem delu zemlje moći da se suoči sa većim razlikama između suše i pluvijala.“
Iako bi zaustavljanje klimatskih promena bio idealan cilj, Stedž napominje da je to dugoročan proces. U međuvremenu, važno je planirati kako bi se minimizirao uticaj ovih promena na ljude, privredu i životnu sredinu.
