Nova studija Stenforda otkriva kako je lobiranje u industriji mesa i mleka uticalo na vladine propise i finansiranje kako bi se ugušila konkurencija alternativnih mesnih proizvoda sa manjim uticajem na klimu i životnu sredinu. Analiza, objavljena 18. avgusta u časopisu One Earth, upoređuje inovacije i politike u vezi sa alternativama za meso na bazi biljaka i mesom uzgojenim u laboratoriji u SAD i Evropskoj uniji.
„Nedostatak politike usmerene na smanjenje našeg oslanjanja na proizvode životinjskog porekla i nedostatak dovoljne podrške alternativnim tehnologijama kako bi one bile konkurentne su simptomatični za sistem koji se još uvek opire fundamentalnim promenama“, rekla je glavni autor studije Simona Valone, nauka o Zemljinom sistemu. istraživač saradnik u školi održivosti Stanford Doerr u vreme istraživanja.
Stočarska proizvodnja je najveći emiter snažnog gasa sa efektom staklene bašte metana u poljoprivrednom sektoru, zbog emisija preživara kao što su goveda, ovce i koze. To je takođe glavni direktan uzrok krčenja tropskih šuma, zbog širenja pašnjaka i proizvodnje stočnih useva.
Brojne studije su pokazale da promene u ishrani imaju veliki potencijal za smanjenje ekološkog otiska čovečanstva, posebno smanjenje potrošnje crvenog mesa. U isto vreme, dijeta zapadnjačkog stila bogata mesom postaje sve popularnija širom sveta.
Istraživači su pregledali glavne poljoprivredne politike od 2014. do 2020. koje su podržavale ili sistem životinjskih proizvoda ili alternativne tehnologije i uporedili državnu potrošnju na oba sistema. Takođe su razmotrili srodne trendove lobiranja.
Otkrili su da su vlade dosledno posvećivale većinu svog poljoprivrednog finansiranja za sisteme proizvodnje stoke i stočne hrane, izbegavale da ističu dimenzije održivosti proizvodnje hrane u smernicama za ishranu i pokušavale da uvedu regulatorne prepreke, kao što su uski standardi za označavanje, za komercijalizaciju alternativa za meso. Glavne američke mesne i mlečne kompanije aktivno su lobirale protiv ekoloških pitanja i propisa kako bi preokrenule vagu u svoju korist.
U SAD, oko 800 puta više javnog finansiranja i 190 puta više novca za lobiranje odlazi na prehrambene proizvode životinjskog porekla nego na alternative. U EU, oko 1.200 puta više javnih sredstava i tri puta više novca za lobiranje odlazi na prehrambene proizvode životinjskog porekla. U oba regiona, skoro sve patente za biljno meso je objavio mali broj privatnih kompanija ili pojedinaca, pri čemu je samo jedna američka kompanija, Impossible Foods, vlasnik polovine patenata.
Među anegdotama koje je studija citirala:
Prošlog juna, američko Ministarstvo poljoprivrede odobrilo je prodaju piletine uzgojene u laboratoriji, što je bila prva takva dozvola proizvođačima gajenog mesa u zemlji.
Studija iz Stanforda ukazuje na nedavna kretanja politike kao slične tračke nade za prelazak na održiviju ishranu. U SAD, Zakon o smanjenju inflacije usvojen prošle godine uključuje ulaganja u tehničku i finansijsku pomoć za podršku poljoprivrednicima i stočarima koji sprovode prakse smanjenja emisija staklene bašte ili izdvajanja ugljenika.
U EU, predlog politike postavljen za debatu ove jeseni ima za cilj ubrzanje održive tranzicije sistema ishrane kako bi se podržala rešenja za ublažavanje klimatskih promena i smanjio gubitak biodiverziteta i uticaji na životnu sredinu.
Da bi se obezbedilo pošteno tržište za alternativne mesne proizvode, kreatori politike bi trebalo da izrade zakone koji će obezbediti da cena mesa odražava ekološke troškove, poveća istraživanja o alternativnim mesnim i mlečnim proizvodima i informiše potrošače o alternativama mesu putem smernica za ishranu, prema istraživačima.
„Jasno je da su moćni interesi izvršili politički uticaj da održe status kvo sistema uzgoja životinja“, rekao je viši autor studije Erik Lambin, profesor Džordža i Secuko Išijame na Stanfordu i viši saradnik na Institutu za životnu sredinu Stenford Vuds. „Potrebna je značajna promena politike kako bi se smanjio uticaj sistema ishrane na klimu, korišćenje zemljišta i biodiverzitet.“
