Racioniranje dobara kao što su meso i gorivo može efikasno i pravično smanjiti potrošnju sa velikim uticajem na klimu. Skoro 40 odsto javnosti kaže da bi moglo da prihvati takve mere. Ovo su nalazi novog istraživanja grupe lidera za klimatske promene na Univerzitetu Upsala.
„Racioniranje može izgledati dramatično, ali i klimatske promjene. Ovo može objasniti zašto je podrška prilično visoka. Jedna od prednosti racioniranja je to što se može smatrati pravednim, ako se vrši nezavisno od prihoda.
„Politike koje se doživljavaju kao pravedne često uživaju veći nivo prihvatanja“, objašnjava Oskar Lindgren, doktorant prirodnih resursa i održivog razvoja na Odeljenju za nauke o Zemlji na Univerzitetu u Upsali, koji je vodio studiju, koja je sada objavljena u časopisu Komunikacije iz humanističkih i društvenih nauka.
Da bi se postigli klimatski ciljevi, potrebne su politike koje efikasno smanjuju potrošnju sa velikim uticajem na klimu, kao što su meso i gorivo. Istovremeno, javno prihvatanje određenog instrumenta politike u velikoj meri zavisi od toga da li se on doživljava kao pravičan ili ne.
Do sada su istraživanja u ovoj oblasti uglavnom ispitivala ekonomske instrumente, kao što su porezi na ugljenik, dok su malo pažnje poklanjali drugim instrumentima koji bi mogli biti efikasni, poput racionalizacije.
Nova studija u kojoj je učestvovalo skoro 9.000 ljudi u Brazilu, Indiji, Nemačkoj, Južnoj Africi i Sjedinjenim Državama upoređuje prihvatljivost racionalizacije goriva i takozvane hrane sa intenzivnim emisijama, kao što je meso, sa prihvatljivošću poreza na iste proizvode. .
Jedan zaključak je da je prihvatljivost racionalizacije jednaka prihvatljivosti poreza. Na primer, 38% ispitanih ljudi je bilo za ili snažno za racionalizaciju goriva. Odgovarajuća cifra za porez na gorivo iznosila je 39%.
„Najviše iznenađujuće, jedva da postoji ikakva razlika u prihvatljivosti između racioniranja i oporezivanja fosilnih goriva. Očekivali smo da će se racioniranje negativno doživljavati jer direktno ograničava potrošnju ljudi.
„Ali u Nemačkoj, procenat ljudi koji se snažno protive porezima na fosilna goriva je zapravo veći od udela koji se snažno protive racionalizaciji fosilnih goriva“, primećuje Mikael Karlson, viši predavač klimatskog liderstva na Univerzitetu u Upsali i jedan od istraživača koji stoje iza studije.
Studija takođe pokazuje da se prihvatljivost razlikuje među zemljama. U Indiji i Južnoj Africi, prihvatljivost racioniranja i za gorivo i za hranu intenzivnu emisiju je veća nego u drugim zemljama.
Konkretno, mnogi ispitanici u Nemačkoj i Sjedinjenim Državama oštro su protiv racionalizacije mesa. Pojedinci koji izražavaju zabrinutost zbog klimatskih promena najverovatnije će favorizovati instrument, ali mlađi i obrazovaniji pojedinci takođe imaju pozitivniji stav.
„Sada je potrebno više istraživanja o stavovima prema racioniranju i dizajnu takvih instrumenata politike. Racioniranje vode se odvija u mnogim dijelovima svijeta, i čini se da su mnogi ljudi spremni da ograniče svoju potrošnju u svrhu ublažavanja klimatskih promjena, sve dok drugi to rade To su ohrabrujući nalazi“, kaže Lindgren.