Nova studija, objavljena u časopisu Journal of Experimental Criminology, ispitala je razvoj stručnosti u vezi sa krivičnim delima na uzorku osuđenih provalnika, u zavisnosti od njihove starosti.
Rezultati su otkrili značajne razlike između mlađih (ispod 21 godine) i starijih provalnika (preko 21 godine) u njihovim virtuelnim provalama. Stariji provalnici pokazali su razvijeniju stručnost u pogledu ukradenih predmeta i efikasnosti njihove pretrage u poređenju sa svojim mlađim kolegama. Ovi nalazi sugerišu da stručnost igra ključnu ulogu u donošenju odluka u vezi sa krivičnim delima tokom kriminalne karijere.
Istraživači sa Univerziteta u Portsmutu upoređivali su pokazatelje stručnosti između dve grupe dok su završavale simuliranu „virtuelnu provalu“. Nalazi bacaju novo svetlo na ulogu ekspertize u donošenju krivičnih odluka i imaju implikacije na buduće strategije prevencije kriminala i ciljane intervencije.
U istraživanju je učestvovalo ukupno 68 osuđenih provalnika, pri čemu je u virtuelnoj simulaciji provale učestvovalo 36 mlađih provalnika i 32 starija provalnika. Svi učesnici su služili kazne u zatvorima za odrasle ili u ustanovama za mlade prestupnike u Velikoj Britaniji.
Svaki prestupnik je dobio isto virtuelno okruženje ulice od pet kuća u nizu. Učesnici su prvo morali da odaberu koju imovinu da provale i da li će joj pristupiti kroz ulazna vrata ili kroz uličicu sa zadnje strane. Zatim su morali da prođu kroz kuću koja je uključivala prizemlje koje se sastojalo od hodnika, kuhinje, dnevnog boravka i trpezarije. Glavna spavaća soba, dečija soba, radna soba i kupatilo nalazili su se na prvom spratu, a potkrovlje se sastojalo od igraonice i treće (tinejdžerske) spavaće sobe.
Vredni predmeti su raspoređeni zajedno sa drugim predmetima (hrana, knjige) na lokacijama u skladu sa tipičnim domom. Neki predmeti su stavljeni na vidjelo, dok su drugi bili skriveni (na primjer, tablet u rancu). Učesnici su mogli da „ukradu” sve što su želeli, a vrata, ormari i fioke su mogli da se otvore. Svi pokreti i interakcije učesnika (tj. pređena udaljenost, vreme provedeno u različitim oblastima, ukradeni predmeti) su snimljeni kompjuterskom simulacijom, a zatim analizirani od strane istraživača.
Istraživanje se zasnivalo na konceptu „stručnosti“ koji se odnosi na karakteristike, veštine i znanja koja razlikuju stručnjake od početnika. Stručnost se razvija kroz ponovljenu praksu i učenje iz tog iskustva. Za prestupnike se pokazalo da stručnost utiče na različite faze donošenja odluka, od prepoznavanja relevantnih znakova do vođenja akcija na osnovu prošlih događaja i iskustava.
Dr Ejmi Meenaghan, Fakultet za kriminologiju i krivično pravosuđe na Univerzitetu u Portsmutu kaže: „Jedna od glavnih implikacija ovog istraživanja je njegov potencijal da informiše strategije za prevenciju kriminala i inicijative za rehabilitaciju prestupnika. Razumevanjem kognitivnih procesa povezanih sa stručnošću u prestupnicima ponašanja, stručnjaci mogu da osmisle strategije za prevenciju kriminala koje remete lanac odlučivanja o prekršajima i tako odvrate dalje kriminalne aktivnosti.“
„Ovo je značajan korak napred u primeni koncepata kognitivne psihologije za razumevanje kriminalnog ponašanja. Korišćenjem virtuelne stvarnosti kao bezbednog i efikasnog posrednika za ponašanje u stvarnom životu, uspeli smo da steknemo jedinstven uvid u proces donošenja odluka provalnika. “
Istraživači se nadaju da će ova studija podstaći dalje istraživanje uticaja ekspertize na prestupno ponašanje i doprineti pristupima zasnovanim na dokazima smanjenju kriminalnih aktivnosti i promovisanju društvene bezbednosti.
