Konkurencija za onlajn pažnju u današnjem okruženju vesti je žestoka. Visokokvalitetne vesti iz verodostojnih izvora moraju da se takmiče za pažnju sa dezinformacijama i sve većom količinom stranačkog sadržaja.
Kako novinska organizacija može da se istakne kao ugledna i pouzdana medijska kuća dok privuče čitaoce na svoj sajt? Odgovor je jednostavan.
Prema istraživanju sa Državnog univerziteta u Mičigenu, čitaoci vesti se više bave jednostavnim pisanjem, sugerišući da bi novinari trebalo da pišu jednostavno – jasno i bez dvosmislenosti – kako bi privukli pažnju na mreži. Studija je objavljena u časopisu Nauka napreduje .
„Redakcije žele angažovanje, a građani, generalno, žele da budu informisani. Jednostavno pisanje pruža i jedno i drugo. Može pomoći novinskim kućama da se takmiče u konkurentskoj ekonomiji pažnje na mreži i čini vesti pristupačnijim onlajn čitaocima“, rekao je David Marković, vanredni profesor komunikacije na Visokoj školi komunikoloških umetnosti i nauka MSU.
Marković i njegove kolege na studiji, Hilari Šulman, vanredni profesor komunikacija na Državnom univerzitetu u Ohaju, i Tod Rodžers, profesor javne politike na Vladinoj školi Džona F. Kenedija Univerziteta Harvard, procenili su preko 30.000 eksperimenata na terenu procenjujući kako naslovi iz Vašingtona Post i Upvorthi su uticali na to koliko često ljudi kliknu na priče. Da bi to uradili, razvili su indeks jednostavnosti, koji je procenjivao naslove na osnovu sledećih kriterijuma:
Podaci iz ovih eksperimenata su otkrili da se ljudi više angažuju i klikću na lingvistički jednostavne naslove nego na lingvistički složene naslove.
„Jezički se često preferira jednostavnost jer se većini ljudi čini boljim od složenosti“, rekao je Markovic. „To može uticati na ono što ljudi čitaju, na šta ljudi kliknu i kako misle o kompanijama i institucijama koje se takmiče za našu pažnju.“
„Najbolji način da se poveća potražnja za dobrim, kredibilnim novinarstvom je da se shvati da je jednostavnije bolje“, rekao je Šulman.
Istraživači su takođe otkrili da složeni naslovi imaju manje lepljivosti od jednostavnih naslova: manje je verovatno da će ih čitaoci kasnije prepoznati ili zapamtiti, kao što je pokazano u onlajn eksperimentima.
„Mali napori usmereni na povećanje jednostavnosti ili tečnosti jezika mogu povećati pažnju povremenih čitalaca — i takođe ih učiniti informisanijima i obrazovanijima o vestima dana“, rekao je Markovic.
A ispravna jednostavnost može napraviti značajnu razliku. Na primer, za vreme studije, Vašington post je imao oko 70 miliona jedinstvenih posetilaca na svojoj veb stranici — odnosno čitaoce koji nisu posetili sajt dva puta. Ako samo 0,10% više čitalaca klikne na priču jer ima jednostavniji naslov (2,1% naspram 2%) i na kraju pročita tri članka na veb lokaciji Vashington Post, to bi i dalje bilo jednako razlici od više od 200.000 čitalaca.
„Ovo ne samo da čini vesti dostupnim većem broju ljudi, već može da pomogne i redakcijama da postignu rezultat. Više posetilaca znači da su kupci oglasa više privučeni publikacijom, što pomaže u krajnjoj liniji novinske organizacije“, rekao je Markovic.
