Dnevni boravak može biti brutalan početak za neke od najmlađih i najugroženijih ljudi u našem društvu.
Studija Univerziteta u Kaliforniji, Riverside, pokazala je da je 16% autistične dece – otprilike jedno od šest – izbačeno iz predškolskih programa, pri čemu je prosečna starost odbijene dece samo 3,3 godine. Posledice za ovu decu bile su jezive. Kada su ušla u vrtić, ranije izbačena deca su se, između ostalih poteškoća, suočavala sa većim sukobima i zavisnošću od svojih nastavnika, pokazalo je istraživanje.
„To je šokantno“, rekao je glavni autor studije Jan Blacher, ugledni profesor istraživanja na Školi za obrazovanje UC Riverside i na Odseku za psihologiju UCLA. „Ova mala deca su zamoljena da napuste školu jer su pokazivala ponašanja koja su direktno povezana sa njihovim autizmom. Dakle, bili su izbačeni iz predškolske ustanove upravo zbog problema zbog kojih im je škola bila potrebna.
Karakteristike autizma, uključujući poteškoće u društvenoj komunikaciji i neka ponašanja koja se ponavljaju, mogu se pogrešno protumačiti kao oblici lošeg ponašanja, čineći autističnu decu ranjivijom na izbacivanje, otkrili su istraživači. Pored toga, nastavnicima mogu nedostajati neverbalni pokušaji dece da saopšte svoje potrebe, što povećava anksioznost dece i može da dovede do izliva bijesa u tako mladom uzrastu.
„Ovo su veoma mala deca koja nemaju pojma zašto se od njih traži da napuste školu. I to ostavlja decu u nedoumici“, rekao je Blaher.
Blacher i njen koautor, Abbei Eisenhover, profesor na Univerzitetu Massachusett-Boston na Odeljenju za psihologiju, zasnovali su svoje nalaze u vezi sa izbacivanjem na izveštajima roditelja 203 autistične dece. Njihov rad, „Izbacivanje iz predškolske ustanove i brige o deci: da li je to povišeno za autističnu decu?“ objavljeno je u časopisu Izuzetna deca .
Deca sa autizmom su bila u velikoj meri izbačena zbog problema u ponašanju.
„Nastavnici su ih videli kao problem, ali nisu razumeli da problem ukazuje na invaliditet ili nešto sistemskije, čime se zapravo treba baviti“, rekao je Blaher.
„Mnoga od isključene dece nisu identifikovana kao osobe sa posebnim potrebama. To nam sugeriše da nastavnicima nije palo na pamet da ih upućuju na procenu. Dakle, deo toga je i nedostatak svesti nastavnika o rasprostranjenosti autizma i kako se manifestuje u vrlo mladom dobu. Da su razumeli autizam, možda bi bili inspirisani da se izbore sa njim i rekli: ‘Možda bi trebalo da ispitam ovo dete’.“
Blaher i Ajzenhauer su takođe otkrili da su stope izbacivanja veće u privatnim vrtićima, što ukazuje na veću potrebu za politikama i praksama koje podržavaju uključivanje u privatno okruženje.
Njihov alarmantni nalaz o izbacivanju iz obdaništa proizašao je iz većeg projekta, nazvanog Smooth Sailing, finansiranog od 1,4 miliona dolara granta Instituta za nauku o obrazovanju za razvoj metoda za poboljšanje obrazovanja dece predškolskog i ranog razreda sa autizmom. Od tada su sproveli pilot studiju (randomizovano kontrolisano ispitivanje) nove intervencije koja potvrđuje autizam kako bi pomogli nastavnicima da bolje razumeju i pomognu deci sa autizmom u časovima opšteg obrazovanja. Ovaj rad će biti objavljen u narednom radu.
Bleher i Ajzenhauer traže dodatna sredstva za svoje izume Smooth Sailing koje će usvojiti vaspitači predškolskog i ranog detinjstva. Takve intervencije stvaraju bolje odnose između autističnih učenika i njihovih nastavnika, rekao je Blacher.
„Deca koja imaju dobre odnose sa svojim nastavnicima u ranom detinjstvu napreduju bolje u akademskom, društvenom i emocionalnom smislu. Manje je verovatno da će od njih tražiti da napuste školu, a u srednjoj školi veća je verovatnoća da će dobiti bolje ocene i diplomirati.“
