Upotreba duvana je vodeći uzrok smrti i bolesti koje se mogu sprečiti širom sveta. U 2019. godini, pušenje i izloženost pasivnom pušenju izazvali su skoro devet miliona smrtnih slučajeva, što je ekvivalentno 15% svih smrtnih slučajeva te godine.
Studija iz Sitija, Univerziteta u Londonu, Univerziteta Mekmaster i Univerziteta Jork u Kanadi, sugeriše da je cena glavni razlog za izbor cigareta među kanadskim pušačima, pored zdravstvenih upozorenja na proizvodu i ambalaži. Nalazi su objavljeni u časopisu Ekonomija i ljudska biologija.
U Kanadi je vlada decenijama preduzela mere da smanji broj pušača, ali i dalje postoje pitanja kako dalje pozitivno uticati na odluku većeg broja kanadskih pušača da prestanu da puše.
U novembru 2019. postala je zemlja sa najsveobuhvatnijim propisima o pakovanju cigareta kako bi se smanjila njihova upotreba. Ovi propisi zahtevaju sivu smeđu boju za sva pakovanja, eliminišu elemente brendiranja i sadrže velika zdravstvena upozorenja koja pokrivaju značajne delove pakovanja.
Nadalje, u junu 2022. Kanada je predložila inovativnu uredbu za štampanje zdravstvenih upozorenja na pojedinačnim cigaretama, što je mjera koja je stupila na snagu u avgustu 2023. i koja se postepeno primjenjuje.
Istraživači su želeli da odgovore na dva pitanja:
Studija je uključivala eksperiment izbora koji je završio 551 učesnik iz tekuće online ankete odraslih pušača u Ontariju, Kanada.
Oko trećine ispitanika bili su muškarci, prosečne (srednje) starosti 50 godina. Nekih 85% su bili svakodnevni pušači, oko tri od četiri pušilo je u roku od sat vremena nakon buđenja, dve trećine je pokušalo da prestane da puši u prethodnoj godini, a otprilike svaki peti je koristio elektronsku cigaretu tokom prethodnog meseca.
U ovom eksperimentu, svakom učesniku su predstavljene četiri opcije za izbor. Tri od njih bi bile paklice cigareta, koje su se međusobno razlikovale u brendiranju pakovanja, ceni, a neke opcije imaju cigarete odštampane sa zdravstvenim upozorenjem na svakom štapiću. Postojala je i četvrta opcija da se uopšte ne puši.
Ovu vežbu je svaki učesnik ponovio šest puta, pri čemu se svaka prezentacija sastojala od tri izbora cigareta koje ranije nisu videli.
Nekim ispitanicima su date opcije za tri legalno kupljena paklica cigareta i opciju da ne puše, dok su drugima ponuđene dve dozvoljene opcije i nedozvoljeno (nezakonito kupljeno) pakovanje cigareta, kao i opcija da ne puše. dim.
Studija je koristila vrstu analize nazvanu „analiza latentne klase“ koja je omogućila istraživačima da kvantifikuju različite obrasce preferencija u odnosu na različite atribute cigareta i paklica cigareta koje su ispitanici predstavili.
Nalazi analize sugerišu da bi skoro polovina onih ispitanika kojima je data opcija izabrala jeftiniju, markiranu, nedozvoljenu paklicu cigareta bez ikakvih upozorenja na kutiji, u odnosu na bilo koju legalnu kutiju cigareta koju su mogli da biraju.
Za otprilike jednog od pet ispitanika, obična ambalaža i posebno upozorenje odštampano na svakom štapiću cigarete smanjili su verovatnoću da iznesu preferenciju prilikom kupovine jedne od ovih opcija.
Oko trećine ispitanika je izabralo neku od svojih opcija gotovo isključivo vodeći računa o ceni, odnosno izabralo je najjeftiniju opciju.
Najvažnije je da nijedan od atributa paketića cigareta koje su istraživači posmatrali nije uticao na percepciju učesnika o riziku po njihovo zdravlje.
Čini se da je cena cigareta bila jasan faktor koji je uticao na odluku učesnika o kupovini, i da se viša cena (npr. kroz visoko oporezivanje) čini najefikasnija odvraćajući faktor za odvraćanje ovog uzorka pušača da ih ne kupuju, i može se primeniti pušačima šire.
Studija naglašava kako bi smanjenje dostupnosti nedozvoljenih cigareta na tržištu moglo imati pozitivan efekat na razmišljanje pušača o kupovini jer je to najjeftinija opcija.
Dalje sugeriše da je činjenica da pušači na percepciju rizika po zdravlje nisu uticali ni na kakve mere preduzete da bi se na njega uticalo u studiji, delimično je odraz njihove starosti – već su bili izloženi strogim propisima o pušenju tokom dužeg vremenskog perioda (decenijama), ali i činjenica da je većina njih već pokušavala da prestane, a samim tim i svesni rizika po svoje zdravlje.
Koautor studije Emmanouil Mentzakis, profesor, Odeljenje za ekonomiju, Citi, Univerzitet u Londonu, objašnjava: „Efikasne politike odvikavanja od pušenja zahtevaju smele, holističke pristupe. Da bi se zaista obuzdalo pušenje, intervencije moraju eliminisati njegovu marketinšku privlačnost, eksplicitno preneti njene rizike i posledice i, što je najvažnije, ograničavaju pristup duvanskim proizvodima, bilo povećanjem cena ili ograničavanjem dostupnosti.
„Cene i dostupnost su najefikasnije strategije jednostavno zato što ciljaju na dva osnovna ograničenja resursa sa kojima se većina ljudi suočava: novac i vreme. Politike koje zanemaruju ova dva kritična elementa verovatno će propasti. način da se takva politika usvoji za duvan“.
