Američki filmovi održavaju rodne stereotipe u oblasti medicine, otkrili su istraživači koje vodi Reshma Jagsi, MD, DPhil, sa Instituta za rak Vinšip Univerziteta Emori. Njihova studija je ispitala prikaz žena kao lekara u američkim filmovima od 1990. do 2020. i otkrila da je zastupljenost žena lekara u filmovima mnogo niža od rastućeg udela žena u medicini danas.
Studija je objavljena u JAMA Internal Medicine i izvestila je da žene čine samo 18,6% svih lekara prikazanih u filmovima od 1990-2020; dok žene čine više od polovine današnjih studenata medicine u SAD i više od jedne trećine lekara.
Filmska zastupljenost žena lekara nije držala korak sa sve većim brojem žena lekara koje danas studiraju i praktikuju medicinu. „Među likovima lekara u filmovima, čak iu najnovijim filmovima koje smo proučavali, procenat žena među likovima lekara više je odražavao demografiju medicinske profesije pre više od četvrt veka“, rekao je Jagsi, koji je takođe Profesor Lavrence V. Davis i služi kao predsedavajući Odeljenja za radijacionu onkologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Emori.
Pored nedovoljne zastupljenosti žena, istraživači su otkrili da su „ljudi u boji nestajalo retki u filmskim ulogama koje prikazuju lekare“, dodao je Jagsi.
U studiji, istraživači su analizirali bazu podataka filmova IMDb.com u potrazi za referencama lekara iz rezimea radnje, ključnih reči i uloga, i dodelili su vrednosti svakom spominjanju i aspektu svakog karaktera lekara, kao što su starost, pol, uloga itd.
„Moje kolege i ja smo zainteresovani da razumemo kako mediji oblikuju percepciju o tome ko su doktori“, objasnio je Jagsi. „Znamo da mnoge žene lekari nastavljaju da pričaju o anegdotama o tome kako ih pogrešno smatraju medicinskim sestrama, zajedno sa stereotipima koji im otežavaju da efikasno rade svoj posao.
„Takođe smo zabrinuti da pun talenat mladih ljudi koji bi trebalo da budu u stanju da sebe zamisle kao doktore možda neće biti izloženi različitim uzorima koji odražavaju stvarni sastav profesije ili populacije kojoj služimo. Filmovi su važna i nezaboravna iskustva koja može duboko uticati na ljude, pa smo mislili da ćemo ispitati predstavljanje likova lekara.“
Jedno od najiznenađujućih i zabrinjavajućih otkrića za Jagsija bila je „žalosna nedovoljna zastupljenost žena i obojenih ljudi u tim filmovima sa ocenama G i PG, što je posebno razočaravajuće jer je to prikaz koji se predstavlja nekim od najmlađih gledalaca i oblikuje njihov osećaj ko može i treba da bude lekar“.
Ona se, međutim, nada da je studija pokazala da je „veći procenat žena filmskih pisaca povezan sa uključivanjem barem jednog ženskog lika kao lekara“.
Ipak, nezaboravni likovi lekarki i dalje ozbiljno nedostaju u današnjim filmovima, u fikciji i nefikciji. „Ja lično imam problema čak i da pomislim na veoma nezaboravan lik lekara iz filmova koje sam gledao godinama, tako da se nadam da će holivudski pisci uzeti u obzir i kreirati (ili prikazati) žene lekare koje su nezaboravne kao Patch Adams i Richard Kimble“, rekao je Jagsi.
