Novo istraživanje koje je vodio Univerzitet Istočne Anglije (UEA) naglašava neke od izazova sa kojima se transrodno i nebinarno osoblje može suočiti na poslu.
Studija takođe pokazuje kako nam njihova iskustva mogu pomoći da vidimo načine na koje bi se radni kontekst mogao promeniti kako bi se stvorilo inkluzivnije okruženje koje je prijemčivo za raznovrsnije rodne identitete; na primer, kroz obezbeđivanje nerodnih prostora za menjanje i kupatila, i procese koji omogućavaju ljudima da popunjavaju obrasce i biraju zamenice u skladu sa svojim identitetom.
Rad je objavljen u Work Emploiment and Society.
Iako postoje različiti primeri dobre prakse i inicijative da se radna mesta učine inkluzivnijim, malo je istraživanja koja govore o zaposlenima koji su trans na poslu. Trans radnici su često izloženi diskriminaciji, uznemiravanju i nasilju, uprkos tome što je rodni identitet zaštićena karakteristika u mnogim kontekstima.
Ova nova studija razmatra kako se individualna iskustva kombinuju sa organizacionom kulturom, procesima i radnim odnosima kako bi proizveli trenutke u kojima se različiti rodni identiteti mogu prihvatiti ili poreći, što može biti veoma štetno za trans radnike.
Vodeći autor dr Dejvid Votson, vanredni profesor organizacionog ponašanja na UEA-inoj poslovnoj školi u Noriču, rekao je: „Naši nalazi su važni jer trans i nebinarni ljudi nemaju jak glas na svim radnim mestima, i tamo gde nisu inkluzivni ili dobrodošli ovo može dovesti do značajne štete.“
Istraživački tim, iz UEA i Univerziteta Vale d’Aosta u Italiji, sastao se sa 11 italijanskih trans radnika kako bi čuli njihove priče, koje su zatim analizirane kako bi se shvatilo kako njihova iskustva dovode u pitanje binarne rodne norme i kako mogu da informišu o transformaciji radnih mesta. tako da oni postaju inkluzivniji, kao što je obezbeđivanje obuke za podizanje svesti za osoblje koja ugrađuje razumevanje rodnog identiteta kao fluidnog i konstruisanog.
„Naši susreti prenose neke od stigme i štete koje trans radnici mogu da dožive, međutim, čuli smo i za pozitivna iskustva“, rekao je koautor vanredni profesor Anđelo Benoco sa Univerziteta Vale d’Aosta.
„Odstupanje od očekivanih rodnih normi izlaže pojedince ranjivosti, iako takođe može podstaći razmišljanje o prirodi roda, čime se podstiče prihvatanje na radnom mestu i smanjuje ranjivost za druge.
Studija se zasniva na razumevanju roda koje vidi rodni identitet kao nešto što je performativno i potencijalno fluidno, a ne fiksno i dato, pri čemu kulturna očekivanja o tome šta čini „prihvatljivi“ rodni identitet oblikuju kako ljudi „rade“ rod, na primer kroz način na koji se oblače.
Kada se heteroseksualni model roda smatra podrazumevanim rodnim identitetom, ovaj koncept heteronormativnosti jača rodni binarizam – ideju da društvo ima samo dva pola, muški i ženski; da je heteroseksualnost očekivana; a drugi rodni identiteti se smatraju manje razumljivim ili čak prihvatljivim.
Dr Votson je dodao: „Poželjnost subverzije rodnih normi zavisi od toga šta su te rodne norme, kako one ograničavaju ili štete pojedincu i potencijalnih posledica po one koji ih osporavaju. Stoga naše istraživanje ne ukazuje na potrebu za samim trans radnicima. da potkopamo rodne norme, već moramo da izazovemo binarne rodne norme na radnom mestu kako bismo omogućili svim pojedincima da slobodno izraze svoj rodni identitet.“
