Ethiopian Highlands ispituje proces donošenja odluka o kamenom oruđu u ranoj ljudskoj istoriji

Ethiopian Highlands ispituje proces donošenja odluka o kamenom oruđu u ranoj ljudskoj istoriji

Međunarodna studija otkriva kako su rani ljudi, još pre 1,5 miliona godina, namerno birali specifično kamenje za svoje oruđe u Etiopskom visoravni. Nalazi, objavljeni u časopisu PLOS ONE, pružaju uvid u kognitivne sposobnosti i tehnološku stručnost naših predaka.

Na lokalitetu Melka Vakena u Etiopskom visoravni, istraživači su otkrili široku lepezu alata. Ali zašto su određene vrste kamena izabrane u odnosu na druge? Odgovor leži u svojstvima stena. Koristeći najsavremenije tehnologije, uključujući eksperimente uz pomoć robota i tehnike snimanja, tim je pokazao da su rani ljudi tražili optimalnu ravnotežu između funkcionalnosti i izdržljivosti.

Istraživanje se oslanjalo na napredne tehnologije razvijene u Laboratoriji za traceologiju i kontrolisane eksperimente (TraCEr). Ova laboratorija je deo Arheološkog istraživačkog centra i Muzeja za evoluciju ljudskog ponašanja, MONREPOS, koji je odeljenje Leibniz-Zentrum fur Archaologie (LEIZA) u Nemačkoj.

„Naše istraživanje pokazuje da su svojstva materijala kamenja — kao što su prikladnost, kvalitet i izdržljivost — verovatno bili ključni faktori u procesu selekcije ranih hominina“, objašnjava vođa studije dr Eduardo Paišao sa Univerziteta u Algarveu, Portugal.

„Ovo sugeriše da su imali duboko razumevanje svog okruženja i da su napravili namerne izbore.“

Dr Joao Marreiros, šef Laboratorije TraCEr, dodaje: „Namerni odabir materijala uticao je na promene površine alata. Ovo pokazuje da razlike u arheološkim nalazima nisu slučajne.“

Studija je rezultat saradnje između Interdisciplinarnog centra za arheologiju i evoluciju ljudskog ponašanja (ICArEHB) na Univerzitetu u Algarveu, Laboratorije TraCEr i Platforme za snimanje u LEIZA (IMPALA) i Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Iskopavanja na lokalitetu vode prof. Erella Hovers i dr Tegenu Gossa.

„Ovi nalazi otvaraju nove perspektive za razumevanje tehnoloških inovacija u ranoj ljudskoj istoriji“, kaže vođa studije. „Planiramo dalja istraživanja kako bismo bolje razumeli složene odluke koje su doneli ovi rani proizvođači alata.“