Studenti koji rade dok su upisani na fakultet imaju oko 20% manje šanse da završe svoje diplome od sličnih vršnjaka koji ne rade, što je veliko i značajno smanjenje predviđenih stopa diplomiranja. Među onima koji diplomiraju, studentima koji rade treba u proseku 0,6 semestra duže da završe. To je uglavnom zato što studenti koji rade velike količine – preko 15 sati nedeljno – uzimaju manje kredita za fakultet po semestru.
Ovi nalazi dolaze iz nove studije u AERA Open.
Da bismo saznali više o tome kako posao može uticati na šanse učenika da diplomira, ispitali smo 17 godina podataka — od 2001. do 2017. — iz države Tenesi. Uporedili smo evidenciju studenata sa evidencijom zaposlenja za oko 600.000 studenata. Uporedili smo zaposlene studente sa onima koji nisu radili, ali su inače bili slični u pogledu porodičnih prihoda, srednje škole, lokacije i demografskih karakteristika. Takođe smo posmatrali napredak na fakultetu za studente koji su radili tokom nekih semestara, ali ne i u drugim, da bismo videli da li su uspešniji u završavanju nastave u semestrima kada nisu radili.
Na kraju, otkrili smo da su se studenti koji rade prijavili za oko jedan kredit manje u proseku po semestru od studenata koji ne rade. To je verovatno zato što su imali manje vremena na raspolaganju za časove. Studenti koji su radili bili su podjednako uspešni u svojim časovima nakon prijave, sa sličnim stopama završetka kursa i sličnim GPA. Ali pošto su se prijavili za manje kurseva, njihovo napredovanje kroz koledž bilo je sporije i manja je verovatnoća da će diplomirati.
Primetno je da nismo videli smanjenje stope diplomiranja među studentima koji su radili manje količine, posebno manje od osam sati nedeljno. Ovi studenti su se prijavili za sličan broj kredita kao i njihovi neradni drugovi iz razreda, i završili su svoje diplome po sličnoj stopi. Ovo sugeriše da manje količine posla možda neće uticati na napredak učenika ka diplomiranju.
Rad na fakultetu je veoma čest, posebno sa sve većom cenom školarine i teretom duga za studentski zajam.
Nedavne procene pokazuju da 43% redovnih i 81% vanrednih studenata radi dok su upisani na fakultet. U Tenesiju smo otkrili da je rad posebno uobičajen među studentima koledža u zajednici, studentima prve generacije i studentima koji se vraćaju na koledž kao odrasli.
Sa toliko učenika koji pokušavaju da kombinuju posao i školu, fakulteti i kreatori politike mogli bi da preduzmu više koraka da podrže studente koji rade i pomognu im da zadovolje svoje potrebe.
Ako studentima koji rade treba više vremena da završe fakultet, kreatori politike bi mogli da produže pristup finansijskoj pomoći na duže periode ako je potrebno. Na primer, studenti mogu da pristupe federalnim Pell grantovima za samo 12 semestara. Ovo može ostaviti neke studente bez važnog izvora pomoći ako im zbog njihovog rada treba više vremena da završe diplomu.
Studenti treba da budu svesni izazova koje posao može da predstavlja na njihovom putu ka fakultetu. Rad može biti ključan za plaćanje računa i stvaranje mogućnosti za profesionalni razvoj. Međutim, kada studenti rade 15 sati ili više, moglo bi im biti teže da steknu fakultetsku diplomu, što na kraju može omogućiti osobi da u budućnosti dobije bolje plaćeni posao.
Jedno važno pitanje je da li određeni poslovi mogu bolje raditi za studente od drugih. Neka istraživanja sugerišu da bi poslovi u kampusu mogli biti zgodniji i pomoći da se studenti fokusiraju na svoje časove. Studenti koji rade na poslu koji je povezan sa njihovom specijalnošću mogli bi da pronađu stvarne veze između svog posla i nastave – kao student medicinske sestre koji radi u bolnici. S obzirom na to da je rad neophodan za mnoge studente, nastavnici mogu učiniti više da usmere studente do poslova koji bi mogli da budu najbolji za njihov uspeh na fakultetu
