Sporni izbori mogli bi da ubrzaju kolaps istraživačkih kapaciteta Venecuele, zbog čega je polovina naučnika iz zemlje već otišla, strahuju akademici.
Više od 10 godina, zemlja bogata naftom je u ekonomskim previranjima pod autoritarnom vladavinom diktatora Nikolasa Madura, koji je potvrdio pobedu na izborima održanim prošlog meseca (jula), uprkos opozicionim rekordima koji potvrđuju Edmunda Gonzalesa Urutiju kao pobednika.
„Kako se uslovi u zemlji pogoršavaju, čak i najnevoljniji istraživači ozbiljno razmišljaju o odlasku“, rekao je fizičar Ismardo Bonalde, istraživač u Centru za fiziku Venecuelanskog instituta za naučna istraživanja i bivši predsednik Akademije za fiziku, matematiku i prirodu. nauke, u intervjuu za SciDev.Net.
Haime Rekuena, član Akademije za fizičke, matematičke i prirodne nauke, rekao je da je nešto više od 1.000 istraživača ostalo u zemlji od 6.831 aktivnog istraživača u toj zemlji 2009. godine, prema statistikama Programa za unapređenje istraživača.
„U studiji koju nameravam da objavim, otkrio sam da je broj samo 1.243 istraživača koji još uvek rade i objavljuju u zemlji“, rekao je Rekena za SciDev.Net.
On je jedan od istraživača fokusiranih na praćenje koliko je naučnika ostalo u Venecueli i koliko ih još uvek redovno objavljuje.
U njegovoj studiji „Stanje nauke i tehnologije u Venecueli“ (na španskom), otkriveno je da je 2.869 venecuelanskih istraživača napustilo zemlju do kraja 2020.
Trenutno je migriralo više od 3.000 istraživača, što predstavlja skoro polovinu venecuelanske naučne zajednice.
Međutim, ove informacije, prikupljene praćenjem publikacija u naučnim bazama podataka kao što su Biblios ili Veb of Science, u suprotnosti su sa zvaničnim statistikama. Na primer, Nacionalna opservatorija za nauku, tehnologiju i inovacije (ONCTI, na španskom) tvrdi da trenutno ima 24.000 venecuelanskih istraživača.
Razlika nije samo pitanje razmera već i kriterijuma. U 2011. godini, ONCTI je promenio svoje standarde za kvalifikovane istraživače, dozvoljavajući da se svaka publikacija računa kao naučno istraživanje, čak i ako nije objavljena u recenziranim časopisima ili priznata u naučnoj zajednici.
Migracija venecuelanskih istraživača je vođena složenim nizom uzroka koji se protežu dalje od različitih epizoda političke krize koje je Venecuela iskusila od predsedničke inauguracije pokojnog Uga Čavesa Friasa 1999. i inauguracije njegove desne ruke Nikolasa Madura u 2013.
„Ono što je najvažnije, lišene su akademske slobode i sposobnosti kritičkog razmišljanja, što ih je sprečilo da iskoriste svoje pune sposobnosti za rešavanje pitanja koja su im bila najvažnija“, objasnio je Rekena.
Ograničenje naučnog rada je, zapravo, bio primarni razlog za 42% istraživača anketiranih u studiji „Migracije venecuelanskih istraživača: uticaji i implikacije na javnu politiku“.
Prema studiji, 30% je reklo da su zbog porodičnih razloga otišli, 19% je navelo ekonomske faktore, a 18% je navelo emocionalni stres.
Migracija istraživača je jedan od ključnih razloga što venecuelanska naučna proizvodnja zaostaje za zemljama kao što su Kolumbija, Peru, Ekvador, Urugvaj, Kostarika, pa čak i Kuba, koja se takođe suočava sa političkim i ekonomskim izazovima, navodi se u studiji Produkcija znanja u Venecuela 1970–2022.
„To je 25 godina nazadovanja“, rekao je Bonalde, koautor sa Barbarom Montanjes analize o broju radova koje su venecuelanski autori objavili u Veb of Science.
„Od 2009. godine vidimo pad naučne proizvodnje u Venecueli. Govorimo o padu od 60 odsto, što nas vraća na nivoe naučne proizvodnje koje smo imali 1997. i 1998. godine.“
Zadržavanje naučnih istraživača i revitalizacija proizvodnje znanja i patenata neće biti jednostavno za Venecuelu, čak i ako opozicione političke snage uspiju da preuzmu predsjedništvo.
Vladin plan Edmunda Gonzalesa Urutije i opozicionog lidera Marije Korine Mačado uključuje reformu Organskog zakona o nauci, tehnologiji i inovacijama, čiji je cilj pružanje većeg podsticaja naučnim istraživačima. Takođe naglašava važnost posebne javne politike za olakšavanje povratka venecuelanskih migranata.
Bonalde i Rekena se slažu da ponovna izgradnja minimalnih uslova neophodnih za razvoj venecuelanske nauke mora uključivati ne samo veće priznanje istraživača i veći budžet za njihove projekte, već i plan koji integriše poslovni sektor u pokretanje venecuelanskog istraživanja i inovacija.
